Ovaj tekst je tekst čestitki, onih najiskrenijih, a to znači gotovo sasvim sarkastičnih i ironičnih, usput s tačkom na kraju umesto uskličnika. Stoga, želim da čestitam najslobodnijem, najnezavisnijem i najobjektivnijem dnevnom listu u Srbiji po imenu "Danas“ što vodi neumornu i neustrašivu, a nadasve klerikalnu kampanju povodom posete predsednika Srbije Saboru Srpske pravoslavne crkve.

Čestitam novinarki Jeleni Tasić što je u prethodnih pet dana potpisala - što punim imenom, što inicijalima - svaki od debeovskih priloga („Patrijarh pozvao Vučića, većina vladika protiv“, „Pritisci na protivnike Vučićevog obraćanja“, „Vladike jednoglasno smestile Vučića u ’Crveni salon’“, „Vučić pretio vladikama poverljivim papirima“ i „Vladike protiv pokušaja stvaranja partijske crkve“), od kojih su se čak četiri našla na naslovnim stranama. Ali, moram da čestitam isto tako i za nepotpisan, redakcijski komentar „Foliranje i pretnje“ od 15. maja, u kojem se ponosno ističe ustavobranilaštvo, po kojem je ovaj list inače naširoko poznat, i predsednik naziva „samohvaljenim studentom prava“, kako bi se valjda klerikalnoj poziciji dao neki smisao. Izgleda kao da ga je diktirao „Danasov“ novi-stari prijatelj Mlađan Đorđević, aktuelni svetovni ataše Amfilohija Radovića.

Bezrezervno čestitam „Danasu“ što danas uzima u zaštitu najkonzervativnije, a to znači, ksenofobične, homofobične i ratno huškačke vladike „s mašinkom i ’kalašnjikovim’ u rukama“, poput mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija Radovića, raško-prizrenskog Teodosija i sličnih, samo zato što su protiv predsednikovog predloga o razgraničenju i trajnog rešenja kosovskog problema. Uzgred, moje pozdrave novinari „Danasa“ neka prenesu i svom bratu po časti Jugoslavu Ćosiću, koji svešteno lice po imenu Nenad Ilić, jednog od bivših muževa Olje Bećković, ovog što se kune u kosovski mit, a svoju sadašnju suprugu šalje na protest opozicije da recituje kletve Nikolaja Velimirovića, istovremeno pokušava da predstavi kao moderno krilo SPC-a. Nije „Danasu“ to ni prva ni poslednja kooperacija sa N1.

Sarađivali su i tokom čitave prošle godine, kada im je oboma, od trenutka kada je predsednik avgusta u javnost izneo da se zalaže za razgraničenje s kosovskim Albancima, količina negativnih priloga o toj temi porasla eksponencijalno. Da, isti oni koji danas tvrde da ni ne znaju šta je bio plan, s namerom da predsednik udovolji njihovim pitanjima i time uradi ono što nijedan priseban političar ne bi uradio, optužuju ga najzad da ih bezrazložno okrivljuje. Zašto su, dakle, krenuli tada u tako negativnu produkciju, kad im navodno ništa nije bilo jasno?

I oni i ja vrlo dobro znamo da je onako kako je rasla šarolikost opozicione grupacije Savez za Srbiju, rasla i šarolikost kolumnista i komentatora u njihovim medijima, a posebno u „Danasu“, i na toj transparentnosti im bez dileme treba čestitati. Osim zvanične Demokratske stranke Srbije, „Danas“ je prigrlio i njene radikalne otpatke, poput Marka Jakšića i Slaviše Ristića ispred pokreta „Otadžbina“, otkako je taj pokret postao deo SZS-a. Nešto pre toga obavljeno je dubinsko pranje klerofašističke organizacije Dveri i Boška Obradovića, gde moje posebne čestitke odlaze novinarki Lidiji Valtner za intervju od 9. juna 2018. pod nazivom „Sa liderom Dveri u šetnji kejom na Dorćolu, o kraft pivu, muzici…“. Ne treba zaboraviti ni njenog supervizora Jasminu Lukač, urednicu političke rubrike, koja nije napisala kolumnu da nije bila posvećena ovim plemenitim podvizima čišćenja i refermentiranja. Zato im svima čestitam na dobro obavljenom poslu, posebno što su u svom listu na petnaestogodišnjicu ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2018, objavili oglas „Ustani za Kosovo!“, iza kojeg stoji upravo „Otadžbina“ i u kojem se predsednik Srbije optužuje za izdaju. Treba ih razumeti jer novinari su, kako kažu, ipak u nezavidnom finansijskom položaju.

S Amfilohijem Radovićem - samozvanim vršiocem opela na Đinđićevoj sahrani, koji ga je mrtvog prokleo rečima iz Pavlovljeve poslanice „ko se mača lati, od mača će i poginuti“ - od kojeg će ista „Otadžbina“ tražiti da anatemiše Vučića, „Danas“ je šurovao i 1. jula, kada je s njim objavio intervju i naslovnicu „Referendum o Kosovu je potpuno besmislen“. Za prolivene krv i suze ovom listu pak nesumnjivo treba dati orden pošto je naslovnicama „Vučićev plan za Kosovo nije prošao kod Putina“, „Skot srušio predstavu da SAD menjaju politiku“ i „Putin stišao Vučića“ išao čak i protiv onih stranih službenika koji su podržali predsednikovo kompromisno rešenje. Tako su ubeđivali domaću javnost da je vlast obmanjuje i širi lažne vesti, idući naruku onome za šta se zalaže SZS - za izbegavanje pitanja statusa, odnosno za „zamrznuti konflikt“.

Ipak, novine „Danas“ su danas list sa najvećim brojem neistina, lažnih vesti, demantija i odgovora. To su, da podsetim, oni koji su recomo pisali: da je Svetozar Marović dobio srpsko državljanstvo i da ga zbog toga ne isporučuju Crnoj Gori; da Bratislav Gašić postaje direktor kontrole letenja, radi izazivanja dodatnog nezadovoljstva zbog slučaja „Helikopter“; da jednom od uhapšenih studenata na protestima, inače pripadniku Dveri, nisu u zatvoru dva dana dali ni hranu ni piće; da se ruši čitav Klinički centar u Nišu zbog navodno pogrešno postavljenog zida; da su radnici u leskovačkoj ’Juri’ prinuđeni da nose pelene; da neuniformisani pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova prate tadašnjeg zaštitnika građana Sašu Jankovića... A to je samo ono čega odmah mogu da se setim, ne listajući svoju arhivu.

Zbog toga, izuzetne čestitke i priznanja idu i vrsnim novinarima-poslušnicima: Katarini Živanović, Snežani Čongradin, Vuku Jeremiću, Bojanu Cvejiću i mnogim drugim, koji su, većinom sa do juče dekadentno drugosrbijanskih pozicija preko noći prešli u takođe dekadentno izdanje boraca za političko korisni klerikalizam i koji temu predsednikovog odlaska na Sabor SPC-a povezuju s pitanjem zaštite prvostepeno osuđenih Srba u crnogorskom „državnom udaru“, za koju agituje upravo Amfilohije Radović. Novi najbolji drugar „Danasa“, nakon Đinđića, prokleo je nebrojano puta i Mila Đukanovića, gejeve zalažući se za nasilnu akciju protiv Parade ponosa, Ivicu Dačića nakon potpisivanja Briselskog sporazuma i najzad Aleksandra Vučića zbog spremnosti da se odupre ortodoksnim stavovima Crkve koja ne haje za gubitak suvereniteta nad delom srpske teritorije i živi u nebesima.

Kako se sve ovo onda uklapa u izjavu Grujice Spasovića, jednog od osnivača ovog lista, koji u jednom intervjuu iz 2003. govori o „četiri stuba“ „Danasove“ uređivačke politike - antifašizmu, antimilitarizmu, antišovinizmu i antiklerikalizmu - zacrtane još 1998. godine? Mora biti da je, postavljanjem glavnog i odgovornog urednika Dragoljuba Draže Petrovića 2016. godine, i nakon beseda o čudesnom drvetu jabuke u dvorištu „Delta holdinga“ stejkholdera Božidara Andrejića, Radivoja Cvetićanina i Dušana Mitrovića u tekstu „Miroslav Mišković: Rado bih da vodim razvoj sela“ od 8. juna 2015, nastao nekakav novi „Danas“, čiji su zaposleni svesni da bi teško mogli da rade u mediju koji danas ne funkcioniše poput njihovog. Mora biti da današnji „Danas“ onda nije star 21 godinu, već je napunio tek tri-četiri godine, stoga završni izrazi zahvalnosti i divljenja zbog Oskara dodeljenog za ignorisanje moraju otići mojim omiljenim intelektualcima-kolumnistima, mom „Peking-by-night-idolu“ iz srednje škole Svetislavu Basari i Nikoli Samardžiću. Svaka čast ovim momcima kada su dopustili da ih jedan ravnogorac nasamari i zato ih podržimo. Tako se to radi.

*Stavovi i mišljenja autora kolumni su lični i ne odražavaju stavove redakcije