- Pre svega bih rekao da gospođa Kitarović ima loše savetnike, koji je ne savetuju na pravi način, a to bi bilo da pre svega govori o pomirenju između naroda. Nije čudno što ona sada na ovaj način pominje komisiju imajući u vidu da je redovan gost na komemoraciji u Blajburgu – rekao je predsednik Izvršnog odbora Saveza jevrejskih opština Srbije Nenad Fogel.

Prema njegovim rečima, za nju su žrtve u Jasenovcu isto što i pobijeni članovi ustaškog pokreta u Blajburgu.

- Skoro 90 posto Jevreja iz Zemuna je stradalo upravo u Jasenovcu. Mi smo veoma posvećeni istraživanju i sećanju na Holokaust. Jedan jedini Jevrejin iz Zemuna je preživeo – rekao je Fogel.

- Postojala je državna Komisija za utvrđivanje ratnih zločina, kao i Komisija na nivou Hrvatske, ali sve su one prestale sa radom 1947.godine. To je bila velika šteta, nažalost zatvorene su, a rad je trebalo da se nastavi. Jasenovac je bio jedan od najvećih logora, i jedini logor, to treba uvek naglasiti, koji je bio van sistema nacističkih logora smrti – rekao je istoričar Milan Koljanin.

Prema njegovim rečima, malobrojni preživeli zatočenici su ga napustili, on nije oslobođen.

- Problem zaista postoji. Ni u jednom logoru smrti, pa ni u Jasenovcu nije utvrđen broj žrtava poimence. U malom broju logora su sačuvane registratorne knjige. Međutim i na tim mestima, to nije konačan broj. Tako je i u Jasenovcu. Broj identifikovanih je oko 83 hiljade, a to je samo broj poimeničnih žrtava, a veliki broj je zataškan, što papirološki, što uklanjanjem tela – rekao je Koljanin.

- Ja se jako loše osećam, strašno me iritira i nervira da moramo da čekamo 72 godine i sada se pominje nekakav popis i postavlja se pitanje šta ćemo da uradimo. Kolinda ide da se poklanja žrtvama u Blajburgu, a u Jasenovac dolazi krijući – rekla je bivša logorašica Jelena Buhač Radojčić.

Kako je rekla, niko ne misli na njih, nemaju svoju kancelariju, nemaju gde da se skupe, a kako kaže, žao joj je što nije bila starija kako bi mogla još više od svega što se tamo dešavalo da obelodani.- Kada smo ušli u logor prvo su oduzimali nakit i pare. Kada je padala kiša mi deca bi išli u podrum, a tamo je voda bila do kolena. Sećam se neke bake koja je glodala kosku i vadila srž iz nje da bi jela, zatim jevrejke koju su ubili jer je sakrila minđuše u punđu. Zatim, da nije bilo šta da se jede, nismo se ni igrali niti smo se ikome obraćali. Svuda je bio samo plač. Dva puta dnevno smo dobijali da jedemo. Prvo su me odvojili od brata koga su zaklali zajedno sa bakom i dekom. Otac je nestao, odveden je i ubijen zajedno sa drugim ljudima. U logoru su me odvojili od majke, sećam se plača i vriska - rekla je Radojčić.

Gojko Rončević, takođe bivši logoraš sa područja Korduna rekao je da su masovna ubistva počela još na samom početku rata.- Na početku 3. avgusta 1941. u Glinskoj crkvi sakupljen je narod na navodni pokrst, hteli su navodno da ih prevedu u katoličku veru. Kako ih ne bi pobili narod je pristajao na to. Došlo je oko dve, tri hiljade ljudi. Nisu očekivali toliki odziv. Odvezli su ih kamionima u Glinu u pravoslavnu crkvu. Kada je pao mrak zaklali su oko 1000 ljudi u toj crkvi. Potoci krvi su tekli – rekao je Rončević.

Kako je rekao, njega su uhvatili i odveli u logor u Jastrebarsko. - Hranili smo se koprivom, ona nas je spasila. Smestili su nas u barake, u kamionima su dovozili decu kojima su pobili roditelje. Za tri meseca je umrlo preko 300 dece, od iznemoglosti. Ja sam ušao u grupu koju su hteli da prevaspitaju. Obukli su nam ustaške uniforme i svakog dana su nas vodili u crkvu. Ja sam bio u zgradi. Nešto smo bolje prolazili, a ova slabija deca su umirala od glad, iznemoglosti i bolesti - rekao je Rončević.

- Moram da kažem da su Jevreji veoma posvećeni sećanju na Holokaust. Mi nismo stali sa istraživanjem, i dan danas mogu da se dopune ti brojevi. Dok god se mi budemo bavili na kvalitetan način sećanjem na Holokaust, nikakve izjave Kolinde Grabar Kitarović neće moći da pomere ono što je do sada uveliko dokazano – rekao je Fogel.