Ovu penziju prima svaki sedmi penzioner u Srbiji.
Naime, svaki sedmi penzioner je u invalidskoj penziji ukoliko se uzmu u obzir dva podatka – 1,7 miliona koliko penzionera imamo ukupno i oko 233.000 penzionera koliko ih je steklo pravo na invalidsku penziju.
Najniža primanja od svih imaju penzioneri u kategoriji poljoprivrednika, koji mesečno u proseku primaju tek nešto manje od 21.000 dinara.
Inače, iznos invalidske penzije određuje se na isti način kao i starosna penzija, s tim što se prilikom obračuna uvećava i za dodati staž koji zavisi od navršenih godina života i pola osiguranika.
Ukoliko je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, penzija se obračunava prema penzijskom stažu od 40 godina, što znači da će osiguranik imati penziju kao da je radio 40 godina.
Ukoliko je uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalno oboljenje, onda radni staž nije uslov za invalidsku penziju.
Pravo na invalidsku penziju imaju svi za koje se utvrdi da je gubitak radne sposobnosti nastao do neophodnih godina za starosnu penziju. Takođe, pravo na invalidsku penziju se ostvaruje ako je uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalno oboljenje, bez obzira na dužinu staža, a ako je invalidnost posledica bolesti ili povrede van rada, potrebno je najmanje 5 godina radnog staža osiguranja.
Izuzetak od ovog pravila su svi oni osiguranici kod kojih je invalidnost nastala pre 30. godine života.
Onima do 20 godina je potrebna najmanje jedna godina staža osiguranja, do 25 godina dve godine staža osiguranja i do 30 godina su potrebne 3 godine staža osiguranja.
Kako izgleda procedura dobijanja invalidske penzije
Kada je u pitanju invalidska penzija, bolesti zbog koje osiguranik podnosi zahtev podležu proceni organa veštačenja koji svojim nalazom, mišljenjem i ocenom, u skladu sa Pravilnikom o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidno osiguranje. Dijagnoza može da se utvrdi i nakon prestanka osiguranja, odnosno da invalidnost postoji i pre podnošenja zahteva. U tom slučaju, penzija se isplaćuje od dana nastanka invalidnosti, ali najviše za šest meseci od dana podnošenja zahteva.
Procedura je ukratko sledeća: osiguranik podnosi zahtev filijali RFPiO da se utvrdi invalidnost na osnovu profesionalnog oboljenja. Prilikom veštačenja koristi se medicinska dokumentacija zdravstvenih ustanova. Medicinska dokumentacija koja se podnosi uz predlog za utvrđivanje invalidnosti obuhvata otpusne liste, specijalističke nalaze, dijagnostičke testove, laboratorijske nalaze. Medicinska dokumentacija podnosi se u originalu ili overenoj fotokopiji.
Prosečna invalidska penzija, prema izveštaju PIO Fonda, u Srbiji je 42.150 dinara.
Najviše invalidske penzije imaju penzioneri iz grupe zaposlenih, koji u proseku primaju oko 43.400 dinara mesečno, a iza njih su penzioneri iz grupe samostalnih delatnosti, koji primaju oko 40.700.
Autor: Dalibor Stankov
