Pomeranje vremena na časovniku može da šteti zdravlju, ali postoje načini da se prilagodimo.
Iako ćemo od nedelje spavati duže, to ne znači da ćemo u periodu privikavanja na novo računanje vremena spavati kvalitetnije, kaže prof. dr Dragan Hrnčić.
Pomeranje sata za prelazak na zimsko računanje vremena ove godine desiće se u noći između 26. i 27. oktobra. Kazaljke sata vraćaju se sa tri časa posle ponoći na dva. To praktično znači da ćemo svi spavati sat vremena duže.
Letnje računanje vremena kod nas je uvedeno 27. marta 1983. godine. Tako smo se i mi pridružili brojnim evropskim zemljama koje su to učinile ranije. Razlozi za ove promene su svuda bile ekonomske prirode.
Međutim, sve više se čuje mišljenje da te promene loše utiču na ljude. Sve je više zemalja koje sumnjaju u korist pomeranja časovnika, unazad i unapred, dva puta godišnje.
Foto: Pixabay.com
Neka istraživanja pokazuju da prvog ponedeljka posle prelaska na letnje računanje vremena broj saobraćajnih nezgoda poraste oko sedam odsto, a u prva tri dana broj srčanih napada povećava se oko pet odsto, zbog manjka sna.
Da li su efekti sata spavanja više pozitivni?
– Paradoksalno, iako ćemo te noći kada se pomeranje dešava imati priliku da spavamo jedan sat duže, to ne znači da ćemo u periodu privikavanja na novo računanje vremena spavati kvalitetnije. Prvi ponedeljak će svakako biti najteži, te se osobama koje se teže privikavaju savetuje da sa adaptacijom krenu i nedelju dana ranije. Manjak dnevne svetlosti odraziće se na lučenje hormona serotonina, koji je zadužen za naše dobro raspoloženje. Kod nekih ljudi to može biti razlog za nastanak zimske depresije i osećaja umora. Raniji početak noći ima za posledicu našu povećanu izloženost veštačkom osvetljenju. Najčešće je u pitanju plava svetlost mobilnih telefona i sličnih uređaja, a upravo ta svetlost remeti lučenje hormona melatonina koji je neophodan za dobar kvalitet spavanja – kaže dr Dragan Hrnčić, profesor Medicinskog fakulteta, specijalista interne medicine i neurofiziolog za Politiku.
Brojna stručna udruženja, među kojima i Američka akademija za medicinu spavanja, zauzela su stav da bi sa promenama na časovnicima trebalo prestati.
Metode zdravstvene ekonomije ukazuju na značajne direktne i indirektne troškove u zdravstvenom sistemu povezane sa ovom praksom. Međutim, u obzir se moraju uzeti društveno-ekonomske i geografske karakteristike svake zemlje.
Centralnoevropska vremenska zona, u kojoj se nalazi i Srbija, poprilično je velika i upravo istočne i zapadne granice ove zone imaju ponajviše teškoća, ukazuju stručnjaci.
Kada je reč o radnom učinku, nekada je važilo pravilo „ko rano rani, dve sreće grabi”. Da li to važi za baš sve radnike, naročito danas u vreme novih tehnologija?
– Kada je u pitanju radni učinak, moramo imati u vidu da postoje dva takozvana hronotipa ljudi, ranojutarnji i kasnovečernji. Prvi imaju takav biološki ritam koji im diktira bolje funkcionisanje u jutarnjim časovima, dok drugi mnogo bolje funkcionišu u popodnevnim i u večernjim časovima. U delatnostima u kojima je to moguće, dobro je radno vreme prilagoditi bioritmu svakog radnika, a ne obrnuto. Poslodavci koji su to prepoznali i implementirali ova naučna saznanja, od svojih radnika dobijaju maksimum. Mnoge strane kompanije, naročito u IT sektoru, imaju fleksibilno radno vreme koje stimuliše kreativnost i povećava produktivnost jer se radno vreme prilagođava čoveku – naglašava prof. dr Dragan Hrnčić.
Sa pomeranjem časovnika, objašnjava naš sagovornik, dolazi do naglog pomeranja naših društvenih obaveza, ali naš biološki časovnik i dalje radi po prethodno ustaljenom ritmu smene svetlosti i tame i potrebno mu je vreme da se pomeri. Zbog toga dolazi do neusklađenosti našeg biološkog i društvenog ritma. Evropska unija je, da podsetimo, još pre nekoliko godina najavljivala da će ukinuti letnje i zimsko računanje vremena i usvojiti jedinstveno, ali to se još nije dogodilo.
Foto: Pixabay.com
Izveštaj eksperata, predat Evropskom parlamentu, pokazao je da pomeranje kazaljki odnosi više hiljada ljudskih života zbog nedostatka sna, poremećaja bioritma, saobraćajnih udesa, srčanih udara, depresija, samoubistava.
Zbog toga je i odluka o prestanku ove prakse 2019. godine bila pred usvajanjem u Evropskom parlamentu neposredno pred kovid pandemiju.
Saveti za posebno osetljive
Osobama koje znaju da su posebno osetljive na ova pomeranja kazaljki na časovniku savetuje se da sa adaptacijom na promenu započnu nedelju dana ranije.
To podrazumeva da postepeno, na svakih dva dana, pomeraju svoje vreme odlaska na spavanje i ustajanja za po 15 minuta.
Na taj način njihov organizam dočekaće pomeranje časovnika spremniji i tranzicija na novo računanje vremena biće sa mnogo manje tegoba koje bi inače osetili, kaže prof. dr Dragan Hrnčić.
Autor: Dubravka Bošković
