Potpredsednica Vlade i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović uručila je danas generalnom direktoru beogradskog Aerodroma Nikola Tesla Šivoanu Remu dozvolu za emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG), prvu koje je Ministarstvo zaštite životne sredine izdalo nekom operateru.
Vujović je istakla da su GHG dozvole put ka uspostavljanju sistema za praćenje, izveštavanje i verifikaciju ovih emisija. Cilj uspostavljanja takvog sistema jeste da se ove emisije iz industrijskog sektora dugoročno smanje i da se ubrza dekarbonizacija privrede, koja je jedan od važnih stubova Zelene agende.
-Prvu izdatu dozvolu danas sam uručila direktoru beogradskog Aerodroma i time je počelo sprovođenje obaveze da industrijska postrojenja u Srbiji rade monitoring i izveštavanje o emisijama gasova sa efektom staklene bašte. Srbija je među prvim zemljama na Zapadnom Balkanu uspostavila sistem za praćenje, izveštavanje i verifikaciju ovih emisija u skladu sa Zakonom o klimatskim promenama i pratećim podzakonskim aktima. Aerodrom Nikola Tesla je prošao kroz proceduru, prvi je dobio dozvolu, a očekujem da će ostali slediti ovaj primer i da ćemo do kraja godine izdati dozvole za više od 100 operatera - rekla je Vujović.
Vujović je podsetila da klimatski ciljevi Srbije ostaju ambiciozni, a to je da se emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine smanje za 33% u odnosu na 1990. godinu.
-Naši klimatski ciljevi su ambiciozni i zato nam je važno da maksimalno ubrzamo smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Ministarstvo koje vodim omogućilo je podnošenja zahteva i prateće dokumentacije za izdavanje dozvole onlajn, putem e-GHG platforme. Ova platforma, kojoj može da se pristupi putem veb sajta Ministarstva, sadrži sva relevantna uputstva, smernice i potrebne informacije za operatere. Osmišljena je kako bi olakšala komunikaciju operatera i Ministarstva, odnosno Agencije za zaštitu životne sredine i tako ubrzala proces - rekla je Vujović.
Ona je navela da je u Srbiji nedavno usvojen i Program prilagođavanja na klimatske uslove. Takođe, razvijen je digitalni atlas klime, koji je koristan alat prilikom planiranja mera prilagođavanja na klimatske promene.
Autor: Iva Besarabić
