Sneg, led, minus, slika Beograda ovih dana nimalo nije romantična. Oni u toplim domovima mogu i da uživaju gledajući sneg kroz prozor, međutim postoji mesto gde mogu da se sklone i oni ljudi koji žive na ulici.
U prihvatilištu za odrasla lica u Kumodraškoj ulici, zbrinuto je više ljudi nego što im mogućnosti dozvoljavaju. U hodnicima su pokretni kreveti načičkani jedan do drugog, a ima čak i slučajeva gde su uz radijatore na podu postavljeni dušeci.
- Kapacitet Prihvatilišta ograničen je na 104 osobe, a jutros nam došlo je njih 134. Ljudi nam dolaze u sve većem broju, a mi se trudimo da nikog ne vratimo, već da im pružimo i topao čaj i ugodan smeštaj, hranu, higijenski tretman, čistu garderobu. Zato smo ih smestili u svaki ćošak gde smo našli prostora, a opet se trudimo da se osete uvaženi i ispoštovani - kaže za „Alo!“ direktorka Prihvatilišta Nevenka Nikić Simatković i dodaje da najmlađi korisnik ima 22 godine, najstariji čak 92 godine, dok većinu čine ljudi stariji od 60 godina.
Još jedno sklonište
U prostorijama nekadašnje Mesne zajednice opštine Vračar, u Sazonovoj ulici 119, beskućnici od juče, pa sve dok bude trajao hladni talas mogu dobiti hranu i toplu odeću. - Ljudi iz Crvenog krsta spremili su i brošure za beskućnike o tome na kojim još sve mestima mogu da se obrate - rekao je Milan Nedeljković, predsednik opštine Vračar.
Prema njenim rečima, od hladnoće beže svi. Trenutno je zbrinuto i oko 50 ljudi koji koriste usluge njihove ambulante.
- Primamo i osobe koje su psihički izmenjene i psihički zaostale, zavisnike od psihoaktivnih supstanci, alkoholizma, kocke, ali i ljude s oštećenim sluhom i vidom. Mnogi od njih su teško pokretni, s amputiranim stopalima ili nogama i veoma je teško brinuti o njima, jer imamo svega 48 ljudi koji se brinu o korisnicima. Trudimo se koliko god možemo, radimo u tri smene i pokrivamo 24 sata - kaže direktorka tog prihvatilišta i dodaje da mnogi korisnici ostaju i duže od dozvoljenih šest meseci, kao i da je Prihvatilište pomoglo mnogima koji nisu imali dokumentaciju, a sada je imaju.
Iako ih je muka naterala da budu ovde gde su, nismo naišli na negodovanje. Neki su nam čak otvorili dušu.
- Ovde dolazim u intervalima i ostajem po dva meseca. Imala sam skoro operaciju na nozi, pa sam ovde došla zbog nege, a i da bih pobegla od kijameta napolju. Iz Rijeke sam i trenutno čekam papire, a došla sam pre nekoliko godina u Srbiju zbog sezonskog posla. Normalno sam živela, iznajmljivala stan u Batajnici, a onda su me isterali kada je vlasnik stana umro. Izgubila sam posao, spavala na tezgama po pijacama, gde su me opljačkali. Ovde imam sva tri obroka, krevet, krov nad glavom i grejanje. Mogu da se okupam kao svaki normalan čovek i imam garderobu koja miriše na čisto. Ovde imamo i radionice slikanja i pevanje, koje su mi omiljene, a postoje i aktivnosti u vidu čitanja i šaha. Ambulanta je takođe dobra i veoma su dobri prema nama koji nemamo nažalost gde - kaže za „Alo!“ Ismeta Vukić (67).
- Došao sam ovde direktno iz zatvora, jer nisam imao gde. Ovde sam već četiri meseca. Cilj mi je da se oporavim, jer kad budem pristojnije izgledao, lakše ću naći posao - kaže Darko Čkonjović (37).
Potrebna garderoba
U Svratištu za decu su se, prema rečima koordinatorke Jasne Bratićević, pripremali već mesecima za ovo vreme. - Na dnevnom nivou, od kako je pao sneg, imamo 70 dece više nego inače, ali situacija je pod kontrolom, jer smo se pripremali za ovo vreme. Pozivamo ljude, koji su u mogućnosti, da nam donose što više garderobe, najviše tople zimske jakne i čizme - kaže Bratićevićeva i dodaje da kod njih mogu doći deca od pet do 15 godina.
