Koliki je značaj srpskog ustanka i kako se Srbija kroz ustave menjala od 1835. do danas?
U znak sećanja na dva datuma koji bitno opredeljuju kulturno-istorijski nacionalni identitet Srba, građani Srbije danas obeležavaju Dan državnosti - Sretenje. Tog dana 1804. godine srpski ustanici predvođeni Đorđem Petrovićem Karađorđem na zboru u Orašcu odlučili su da pokrenu Prvi srpski ustanak.
Istog dana 1835. godine u Kragujevcu donet je Sretenjski ustav, prvi ustav Srbije i jedan od najdemokratskijih i najliberalnijih ustava tog vremena.
Prof. dr Suzana Rajić sa katedre za srpsku istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu naglasila je da 1804. godine Srbija nije postojala, već je ovaj deo bio pod Osmanskim carstvom u kojem su Srbi živeli kao obespravljeno stanovništvo.
Foto: TV Pink
- 1835. godine Srbija je bila autonomna država - Kneževina Srbija u kojoj je živelo više od pola miliona ljudi i koja je bila ustavno uređena. Kada se ovo ovako pobroji, jasno je zašto su oba događaja važna - upravo je u periodu između 1804. i 1835. nastala srpska država - objašnjava Rajićeva.
Srbija je imala veliku želju da se kroz Ustav uredi iznutra i Ustav je trajao jako kratko.
- Do novog Ustava Srbija je čekala više tri decenije, budući da je sledeći donet krajem 60-ih godina. Tadašnje velike sile nisu razumele niti su podržavale potrebu Srbije da sama sebe uređuje, smatrajući da iako autonomnog statusa, Srbija mora još da čeka da bi stekla pravo da samostalno donosi Ustav - kaže prof. dr Rajić.
Doc. dr Nina Kršljanin sa Pravnog fakulteta u Beogradu istakla je da je Sretenjski ustav uveo napredne tekovine u srpsko pravo, pre svega u pogledu prava građana, ali i u pogledu uređenja vlasti.
Ustav je, kako je objasnila, ograničavao kneza, predvišao je Državni savet i Narodnu Skupštinu kao organe sa kojima će se knez konsultovati pri donošenju odluka.
- Postoji predrasuda da je Milošu Ustav nametnut, ali to nije tačno. Pitanje je da li bi on dopustio da ga ograniče, ili bi našao način da bude glavni i pri tom ustavnom uređenju. Ipak, Milošje želeo da se taj ustav donese i na njemu su radili obrazovani ljudi iz njegovog okruženja, pre svega Dimitrije Davidović - kaže Kršljanin za "Novo jutro".
Foto: TV Pink
Ostatak razgovora o ovoj temi pogledajte u nastavku:
