Ristić: Hronični bolesnici treba da terapiju prilagode vremenskim okolnostima

Ristić je za Tanjug pojasnio da kada je temperatura viša doze lekova treba da budu nešto manje, a da, sa druge strane, kada je hladno, doze lekova bi trebalo da budu nešto veće. "Naravno, ukoliko se druge okolnosti nisu promenile, ako se nije promenila težina pacijenta ili se nije pojavila neka druga pridružena bolest", pojasnio je Ristić. On je naglasio da je bitno i da pacijenti razumeju da to ne znači da terapiju menjanju iz dana u dan ili iz sata u sat. "Neki pacijenti izmere pritisak i ako im je normalan onda ne uzmu lekove i onda im on za tri do četiri sata bude veći. Mora se razumeti da terapija koja se daje deluje za ceo dan i vrednost pritiska koju izmerimo sada za pet sati će biti potpuno drugačija", objasnio je on. Ristić je istakao da je jednako bitno i to da hronični bolesnici kontrolišu pritisak i puls u kućnim uslovima najmanje tri puta nedeljno, nezavisno od vremena kad uzimaju terapiju i kolike su im vrednosti pritiska i pulsa. On je dodao da pacijenti oboleli od ove vrste bolesti treba da izbegavaju bilo kakav fizički napor, čak i ako ne osećaju simptome. "Svaki fizički napor u okolnostima na koje organizam nije pripremljen predstavlja dodatno opterećenje, znači traži novu energiju, traži novu količinu kiseonika u srčanom mišiću, a nje nema dovoljno jer su krvni sudovi na srcu zbog dugogodišnjeg procesa ateroskleroze suženi. Tako da savet za naše bolesnike je da se, kad god se vreme naglo menja, izbegavaju veliki napori u takvim okolnostima, da daju nekoliko dana vremena, to je obično tri do pet dana", rekao je Ristić. Pojasnio je da su najugroženiji oni koji boluju od ateroskleroze, ishemijske bolesti srca, angine pektoris, kao i oni koji su preživeli srčani udar. "Oni veoma loše reaguju na nagle promene vremena zato što im je neophodno vreme da se prilagode na nove vremenske okolnosti. Ne odgovara im ni ekstremno hladno, ali ni to da se iz tog hladnog vremena promene uslovi i da vreme bude toplije, zato što to, pre svega, podstiče varijacije vrednosti krvnog pritiska, zato što hladnoća utiče kao konstriktor, dakle krvni sudovi se dodatno skupljaju", rekao je načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju Klinike za kardiologiju UKCS-a. On je apelovao na sve koji osećaju neke od težih tegoba da pozovu Hitnu pomoć ili da odu u najbližu državnu bolnicu. "Ako im se desi bol u grudima, gušenje, neki neobičan i nepravilan srčani rad, jako brz srčani rad ili izgube svest. Iza ovakvih simptoma može da stoji ili srčani udar ili neka od krupnih kardiovaskularnih bolesti koje, ako se brzo prepoznaju, mogu da se zbrinu, ali ako se prepoznaju kasno, onda su nam šanse da pomognemo tim pacijentima mnogo manje", rekao je Ristić. Napomenuo je da u Srbiji 60.000 ljudi godišnje umre usled komplikacija kardiovaskularnih bolesti, a da je čak 30 odsto njih moglo biti sprečeno adekvatnim primenama preventivnih mera. Građani sa kojima je Tanjug razgovarao nisu imali tegobe poput ovih, ali ističu da su pospani, kao i da danima unazad ne znaju kako da se obuku, budući da se vreme menja iz dana u dan. "Nisam meteoropata, ali mi je neprijatno, malo mi se manta u glavi i pritisak mi varira. Nije normalno da oko Svetog Jovana bude plus 20 stepeni, treba da bude minus 20, a obrnuto je", rekao je jedan od naših sagovornika. Kada je reč o onome što ovih dana uzrokuje tegobe hroničnih bolesnika - temperaturnim oscilacijama, prema oceni meteorologa amatera Marka Čubrila, one će postati umerenije tokom poslednjih dana januara. "Od četvrtka do petka temperatura se promenila za oko 20 stepeni. Očekivalo se ovako nešto. Temperatura će ovih par dana biti niska, ali negde u proseku za januar. Tokom noći će biti mraza, temperatura će ići do minus pet. Preko dana malo iznad ili ispod nule. Zatim ulazimo u malo stabilniji period", rekao je Čubrilo za Tanjug. On je dodao da će period stabilnog vremena potrajati do kraja meseca, a da će se temperature tokom dana kretati do 10 stepeni Celzijusa, a tokom noći padati koji stepen ispod nule.