Dočekali smo i to- vreme za letnje odmore koje čekamo i kojima se radujemo tokom cele godine. Da budemo iskreni, radujemo im se od trenutka kada su koferi spakovani da krenemo kući sa letovanja, zar ne?
Ipak, vreme za letnje odmore je takođe i vreme kada nas čekaju mnogi izazovi. O finansijskim izazovima nećemo ni da pričamo, pogotovo u trenutku kada cene svega rastu i ne deluju da će stati. Sigurni smo da ste u skladu sa svojim mogućnostima odabrali destinaciju, bilo da je u zemlji ili van nje, i sada je ostalo samo da se dobro pripremite kako vas ama baš ništa na tom putovanju ne bi iznenadilo i pokvarilo čitav odmor.
Aklimatizacija na odmoru
Čak i kada menjate mikro-klimu, vaše telo može burno reagovati. To dokazuju i mnogi pedijatri „starog kova“ koji ne preporučuju da beba napušta mesto rođenja čak godinu dana. Dakle, promena klime je uvek „primećena“ od strane vašeg organizma, a u odnosu na to koliko se razlikuje od vaše originalne klime i u kakvoj vam je kondiciji telo, pa čak i u odnosu prirodne predispozicije koje nosite u sebi- vaša reakcija će biti blaža ili kompleksnija.Zato hajde da vidimo šta sve možete da očekujete a i kako možete da preudpredite neke neprijatne simptome aklimatizacije, odnosno adaptacije vašeg organizma novim klimatskim uslovima, promeni vremenske zone ili nadmorskoj visini.Mnogi turisti koji putuju u region ili zemlju sa neobičnom klimom mogu se osećati čudno, pa čak i bolesno u prvim danima putovanja. Razlog je upravo aklimatizacija. Uključivanje odbrambenih mehanizama može biti praćeno neprijatnim percepcijama u različitim fazama intenziteta.U većini slučajeva, aklimatizacija se javlja u prvih nekoliko dana nakon dolaska i prolazi prilično brzo. Ali, u prisustvu ozbiljnih ili hroničnih bolesti, na primer, arterijske hipertenzije ili bolesti kardiovaskularnog sistema, aklimatizacija može biti teža ili duža.
Šta je aklimatizacija?
Aklimatizacija se manifestuje i teče različitim intenzitetom, ali postoji niz uobičajenih simptoma- mučnina, slabost, pospanost, gubitak apetita, poremećaj gastrointestinalnog trakta. U nekim slučajevima temperatura može blago porasti i generalno- zdravstveno stanje podseća na početnu fazu akutne respiratorne infekcije, trovanja ili gripa. U severnim geografskim širinama, simptomi su nešto drugačiji- svemu navedenom dodaje se nesanica, umor, nervoza i razdražljivost.Tipično, nivo simptoma zavisi od stepena klimatskih razlika u vašem regionu i mesta u koje putujete. Na svetskom nivou, iskustva pokazuju da se ljudsko telo najteže prilagođava posle letova sa južnih geografskih širina na severne. To se posebno odnosi na zemlje blizu ekvatora sa veoma toplom i vlažnom klimom.
Spoljašnji faktori kod “prilagođavanja” na letovanje
Razlog lošijeg zdravlja na odmoru nije uvek klima. Često je problem u netipičnoj hrani ili vodi (kada govorimo o maloj deci). Egzotična, pa čak i samo drugačija kuhinja u nekim zemljama može da izazove nelagodnost u prvim danima po dolasku, ali tada telo može sasvim normalno da reaguje. Ipak, neretko se dešava da pijaća voda izazove neprijatnje smetnje, iako je bakteriološki ispravna. razlog tome može biti osetljivost vašeg organizma i zato je potrebno pripremiti se na vreme.
Karakteristike prilagođavanja dece i odraslih
Ljudsko telo se prilagođava novim uslovima različitom brzinom jer svi mi percipiramo promenu mesta boravka na veoma različite načine- neki čak i ne primećuju klimatske i druge promene, a nekima je potrebno vreme da se naviknu.
Po pravilu, aklimatizacija odraslih traje od 2 do 7 dana i obično se prvi znaci javljaju drugog dana po dolasku. Kod dece, posebno kod mališana, period adaptacije može da traje i mnogo duže i da bude praćen velikim brojem simptoma. Generalno, kod svih, simptomi mogu biti sledeći:
• visok ili nizak krvni pritisak;
• rigor, vrtoglavica;
• visoka temperatura;
• curenje iz nosa ili kašalj;
• povraćanje, dijareja.
Zbog toga lekari ne preporučuju duga putovanja sa malom decom. Za neformirani organizam to neće biti praznik, već ozbiljan stres, koji dovodi do bolesti. Ali ovo važi samo za veoma malu decu. Ipak, kod veće dece je sasvim suprotno. Naime, duža i donekle zahtevnija putovanja mogu biti čak i korisna za stariju decu- takva opterećenja treniraju organizam i njegovu sposobnost prilagođavanja promenljivim uslovima.
Aklimatizacija na moru
Ako planirate odmor na moru, obratite pažnju na klimu odabrane zemlje. Ako je vruće i suvo- nema previše razloga za brigu- većina ljudi se u takvim uslovima prilagođava brzo i gotovo neprimetno. Lakše je podneti toplotu na suvom nego na vlažnom- znoj brže isparava sa površine kože, izbegavajući pregrevanje. Ali, visoka vlažnost u kombinaciji sa teškim vazduhom, može izazvati nedostatak energije. Ubrzano disanje, visok krvni pritisak i stalna žeđ najčešći su simptomi koji mogu dovesti do toplotnog udara, koji je najveća opasnost na ovakvoj vrti putovanja.Zato, u toplim predelima, održavajte ravnotežu vode i soli u telu. Savetuje se da se žeđ utoli tek nakon jela. Jedite bolje ujutru i uveče, a manje i umereno u najtoplijim satima dana kada ćete birati i lakšu hranu- poput voća recimo, salata ili hladnih supa. Nosite laganu i široku odeću od prirodnih materijala, tuširajte se hladnijom vodom nego obično, i obavezno prekrijte glavu kada ste na direktnom suncu.
Aklimatizacija na planini
Zbog nadmorske visine, aklimatizacija u planinama može biti teška. Glavni razlozi za to su nedovoljno kiseonika u vazduhu i nizak atmosferski pritisak. Na putu prema planini visokoj preko 2000 metara, otkucaji srca su učestali, javlja se opšta slabost, otežano disanje, šum u ušima. To su posledice plućne hiperventilacije- povećava se broj crvenih krvnih zrnaca i pigmenta.Ukoliko ste odabrali aktivan odmor na planini, budite oprezni i nemojte se penjati više od 500 metara dnevno, pravite pauze u penjanju da se telo prilagodi. Pijte više vode, pokušajte da konzumirate nisko-masnu i kiselu hranu kako ne biste preopteretili probavni sistem.
5 korisnih saveta za lakšu aklimatizaciju
• Za putovanje izaberite odmarališta sa niskom temperaturnom razlikom. Ovo je posebno važno kada ste na odmoru sa decom.• Nemojte odmah krenuti sa zahtevnim aktivnostima- postepeno i pažljivo povećavajte tempo.• Pokušajte da zadržite svoju dnevnu rutinu.• Budite oprezni sa egzotičnim proizvodima, probajte ih pomalo, a ne od prvog dana dolaska.• Birajte odeću u skladu sa vremenskim prilikama- izbegavajte pregrevanje ili nedovoljno hlađenje.•
Korisne stvari koje treba poneti u putnoj apoteci
Odlazeći na odmor, posebno u drugu zemlju, važno je da sa sobom unapred ponesete neophodan minimum lekova, usaglasivši se sa svojim lekarom i pedijatrom.Pre svega, ponesite antipiretičke lekove, koji mogu biti korisni u prvim danima u slučaju pregrevanja. Za planinarenje možete koristiti antihipoksante, lekove za vazodilataciju i glavobolju. Štaviše, neke lekove i vitamine treba uzimati kao profilaksu pre putovanja- bolje ih je izabrati uz pomoć lekara ili farmaceuta.Među preporučenim profilaksama, na prvom mestu je svakako probiotik. Ovi lekoviti preparati biće vam najbolji saveznici koji će vam brzo pomoći da se lakše prilagodite lokalnoj kuhinji.
Bulardi® 500 je jedinstveni preparat na našem tržištu koji sadrži dvostruko veću dozu probiotske kulture S.boulardii, uz dodatak vitamina D3 u optimalnoj dozi. Ovaj probiotik normalizuje varenje, pomaže u slučaju probavnih smetnji ili trovanja. Dodatno, blagotvoran efekat vitamina D (koji se nalazi u Bulardiju) na imunitet takođe je već dugo poznat. Zato je preporuka da se svakodnevno, u što dužem periodu, uzima Bulardi® 500, jer vraća potreban balans u crevnu miktrofloru, a samim tim deluje i na imunitet.
Foto: Promo/Bulardi
Autor: Pink.rs
