Milorad Komrakov, novinar, o sve glasnijoj ideji o osnivanju Balkanskog novinarskog udruženja.
Novinar Milorad Komrakov, iz pouzdanih esnafskih izvora u Grčkoj, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Srbiji, saznaje da će nekoliko novinara iz tih zemalja pokrenuti inicijativu za osnivanje Balkanskog novinarskog udruženja.
„Učestvujući, pre dve decenije, kao predsednik Udruženja novinara Srbije na jednom novinarskom samitu u Grčkoj, pokrenuo sam i ideju o povezivanju novinarskih udruženja i organizacija u jednu, koja bi okupila predstavnike svih balkanskih zemalja“ – ističe, za portal Afera, novinar Milorad Komrakov.
Detalji najnovije novinarske inicijative nisu poznati, ali je razgovarano o tome, kao i o sedištu buduće balkanske esnafske organizacije.Inicijativa, verovatno dolazi , nakon razgovora o Projektu „Mali Šengen" koji je postao projekat „Otvoreni Balkan". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Severne Makedonije Zoran Zaev i Albanije Edi Rama potpisali su, prošle godine, tri sporazuma tri zemlje - o saradnji na olakšanju uvoza, izvoza i kretanja robe, o saradnji u vezi sa slobodnim pristupom tržištu rada i o saradnji u zaštiti od katastrofa. Na sastanku u Skoplju dogovoreno je i da od 1. januara 2023. budu ukinute granične kontrole između Srbije, Severne Makedonije i Albanije, prenosi agencija Beta reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Ipak, van inicijative i dalje su balkanski susedi ove tri zemlje - Kosovo, Bosna i Hercegovina i Crna Gora. Inicijativa neformalnog imena „Mali Šengen" nastala je na sastanku Vučića, Rame i Zaeva u Novom Sadu, u novembru 2019.godine.
Evropska unija formalno ne podržava inicijativu Otvoreni Balkan, tvrdi novinar Hanza medije i dopisnik iz Brisela Augustin Paljokaj, koji dodaje da to niko otvoreno neće reći, ali postoji izvesna ljubomora da su Aleksandar Vučić i Edi Rama "oteli" regionalnu saradnju, koju je Unija smatrala svojim procesom, prenosi Fonet 08.02.2022. godine. Paljokaj je, u debati Centra za međunarodnu politiku i Fondacije „Hans Zajdel“ na temu Otvorenog Balkana, istakao da je regionalna saradnja uslov za evropsku integraciju zemalja Zapadnog Balkana, ali EU ima osećaj da su predsednik Srbije i premijer Albanije „oteli“ taj proces i postoji neka vrsta ljubomore. Iako je spor, taj proces je njihov, ukazao je Paljokaj, koji je nedavno napisao i uvodnik u kojem navodi „da je lakše dešifrovati Davinčijev kod Dena Brauna, nego stav EU o inicijativi Otvoreni Balkan“.
Novinar i politički komentator Milan Jovanović, u uključenju za sarajevsku N1 televiziju u emisiji „Dan uživo“ 22.12.2021. godine izjavio je da bi Bosna i Hercegovina trebalo što pre da pristupi inicijativi „Open Blkan“ nezavisno od toga što Crna Gora i Priština nisu, jer je to najvažnija i najplodotvornija inicijativa od raspada SFRJ.
- Potpisivanjem sporazuma u Albaniji urađena je velika stvar. Ova inicijativa predsednika Srbije je važna ne samo za Srbiju, Severnu Makedoniju i Albaniju, ona je potrebna i BiH i Crnoj Gori i Prištini , jer samo revitalizacija i reintegracija jugoslovenskog prostora može doneti boljitak svima nama. „Open Balkan“ je u našem interesu jer sve nas može da stabilizuje i sukcesivno uvede u glavni evropski tok, Evropsku uniju. Ovo je model koji ekonomski, privredno i politički može da preporodi naš region, da od Balkana napravi oazu mira i progresa, izjavio je novinar Milan Jovanović za sarajevsku N1, 22.12.2021. godine.
Pre dvadeset tri godine, u gradu Hanja na Kritu, od 01. do 04. oktobra 1998. godine, na poziv Udruženja dnevnih listova Atine - predvodio sam delegaciju Udruženja novinara Srbije na Trećoj balkanskoj konferenciji novinara na temu:“ Regionalni mediji u Evropi i uloga novinara“.
U govoru koji je izazvao različite komentare, pored ostalog, rekao sam: „Smatramo da i novinari moraju dati svoj doprinos regionalnom razvoju i razvijanju uspešne saradnje među balkanskim i evropskim zemljama na svim poljima. Smatramo da su prijateljstvo i solidarnost među balkanskim i evropskim narodima danas potrebni i aktuelniji nego ikada ranije.U interesu je balkanskih naroda da se vrate sloganu sa početka prošlog veka: “Balkan balkanskim narodima“ i da kroz međusobno razumevanje, saradnju i prijateljstvo, podignu neku vrstu brane prema onim stranim interesima koji su, u suštini, usmereni i na produbljivanje balkanskih sporova i podela kao i prema međusobnom suprostavljanju balkanskih zemalja. Srbija je oduvek sebe videla na Balkanu i u Evropi i zato je bila i ostala zemlja uvek zainteresovana za oživljavanje i svesrdno jačanje integracije na balkanskom prostoru. Smatramo da je potrebno da se zemlje i narodi Balkana integrišu na kulturnoj, ekonomskoj, političkoj ali i informativnoj osnovi. Ako se klonimo velikih reči, od svakog novinarstva uvek se tražilo da bude fer i u najmanju ruku da izbegava satanizaciju onih sa čijim se pogledima ne slaže. Ta granica je probijena upravo u nekim medijskim kućama koje mašu najvećim ikonama tradicije žurnalizma. Prekoračena je granica koja se decenijama smatrala prećutnim pravilima igre: možemo se ne slagati, svađati, etikatirati, ali nikada ne smemo odobravati ubijanje neistomišljenika po peru. Podsetiću na reči čuvenog francuskog prosvetitelja Voltera. Kada su ga prijatelji upitali – zašto brani Rusoa od sudskih optužbi, a poznato je da se on, Volter, i Ruso svađaju preko knjiga već decenijama, odgovorio je:
“Nema ni jedne rečenice u kojoj se slažem sa Rusoom, ali uvek ću se boriti za njegovo pravo da te svoje rečenice iskaže“. Novinarska organizacija Srbije zato danas pruža ruku saradnje kolegama, novinarima svih balkanskih zemalja i novinarima širom sveta. Mislimo da saradnja novinara Balkana može biti značajan korak ka svestranoj saradnji između balkanskih zemalja.Mislimo da je to i pravi put ka gradnji jedne građevine, koju je, još pre dva veka, započeo Riga Velestinac, odnosno Riga od Fere, kako ga je zapamtio srpski narod, grčki ustanik i demokrata koji je prvi pokušao da objedini balkanske narode u borbi za oslobođenje, ali i da na čitavom Balkanu uspostavi demokratiju, odnosno tvorevinu u kojoj bi ravnopravnio živeli svi balkanski narodi. Smatramo da je vreme razdora, sukoba, netrpeljivosti vreme ratova i svađa, kako je to zapisano i u Kritskoj deklaraciji sa Samita šefova država ili vlada zemalja Jugoistočne Evrope, održanog na Kritu - iza nas! Ispred nas je vreme dogovaranja, vreme dijaloga, saradnje, vreme mirnog i zajedničkog življenja. Vreme je da na osnovu vizije vizionara, poput Rige id Fere, svesti da Balkan pre svega pripada onima koji tamo žive, počnemo odgovarati narodima koji tu žive, a pre svega našoj deci, koja zaslužuju da, u budućnosti žive u boljem svetu od onog kojeg smo mi nasledili od svojih roditelja“.
Balkanska asocijacija naučnih novinara (BASJ) osnovana je 09.04.2013. godine u Novom Sadu, s ciljem umrežavanja novinara koji izveštavaju o naučnim temama, objavila je Beta. Asocijaciju čine novinari iz Rumunije, Bugarske, Moldavije, Mađarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Makedonije, Slovenije, Albanije i Srbije. Asocijacija je nastala nakon inicijative nekoliko novinara na regionalnom sastanku u Tirani, u junu prošle godine, navodi se u saopštenju. BASJ će funkcionisati po ugledu na Evropsku uniju asocijacije naučnih novinara i Svetsku federaciju naučnih novinara, dodaje se u saopštenju.
U Beogradu 22.02.2022. godine Piše: Milorad Komrakov, novinar