Osnivač „Majkrosofta“ Bil Gejts je u svom podkastu „Bil Gejts i Rašida Džons postavljaju velika pitanja“, 29. novembra 2020. godine podelio svoja razmišljanja o budućnosti globalnih pandemija. On je već upozoravao da bi se pandemija poput virusa korona mogla dogoditi, a sada je izneo svoju viziju postkovid sveta. Gejts je ranije upozoravao na mogućnost svetske pandemije i veruje da je još jedna gotovo neizbežna u sve globalizovanijem svetu. Na pitanje o tome, rekao je:

– Nadam se da će se to desiti za 20 godina, ali moramo pretpostaviti da bi se to moglo desiti za 3 godine…Postoji razumna verovatnoća da će se svet suočiti sa nečim sličnim u narednih 10 ili 15 godina – procenio je Gejts. Medicinska dostignuća poslednjih nedelja dala su nadu da je moguć kraj pandemije virusa korona jer je niz farmaceutskih kompanija zabeležilo uspešna ispitivanja vakcina. Ali prema Gejtsu, eliminacija virusa neće nužno dovesti do povratka u život pre kovida.Ukazao je na sve češću praksu rada od kuće, jer su zaposleni i poslodavci bili prisiljeni da se prilagode ograničenjima socijalnog udaljavanja. Tehnologije poput video-konferencija čine rad na daljinu održivijim nego ikada ranije, a Gejts smatra da su samim tim radne prakse zauvek promenjene.

– Moje predviđanje bi bilo da će više od 50 odsto službenih putovanja i preko 30 odsto dana u kancelariji nestati – rekao je o trajnim efektima pandemije virusa korona na radna mesta. Pandemija virusa SARS-KoV-2 je iznenadila svetske lidere, ali ne i Gejtsa, koji je već godinama govorio o takvoj pretnji. U razgovoru za TED 2015. Gejts je upozorio da SAD i druge zemlje nisu spremne za pandemiju:

– Ako bilo šta ubije preko 10 miliona ljudi u narednih nekoliko decenija, najverovatnije će to biti visoko zarazni virus, a ne rat. Ne projektili, već mikrobi – upozoravao je on. Nedavno, 2018. godine, Gejts je rekao publici na diskusiji o epidemiji koju je organizovalo Medicinsko društvo u Masačusetsu da bi pandemija mogla izbrisati desetine miliona ako se ne pripreme jasne mere.

Kao primer je naveo simulaciju koju je izveo Institut za modeliranje bolesti, koja je sugerisala da bi moderna verzija pandemije gripa iz 1918. godine ubila oko 30 miliona ljudi za samo šest meseci. Uprkos upozorenju na predstojeće pandemije, Gejts je optimista da ćemo izvući neke lekcije iz nepravilnog postupanja sa kovidom 19, koje bi čovečanstvu mogle pomoći da izbegne da se istorija ponovi. U svom podkastu je sugerisao da će sledeća bolest biti „manje destruktivna“ jer ćemo „uvežbati“ svoj odgovor na nju. Dodao je da se nada da će gotovo svaka zemlja na pretnju virusa odgovoriti kao Južna Koreja ili Australija, gde brzo testiraju i stavljaju ljude u karantin.

– Naši alati za testiranje biće mnogo bolji. Nećemo biti toliko glupi drugi put – nada se Bil Gejts.

U vreme karantina i vanrednog stanja zbog korone, pre pet-šest meseci, mobilni telefoni u Srbiji bili su zapljusnuti video klipovima na račun pošasti, ali i šalama i vicevima o članovima Kriznog štaba, lekarima, i, najviše, o predsedniku države. Čudni smo mi, Srbi. U pravu je bio doktor Arčibald Rajs, koji nas je mnogo voleo i poručio u svojoj čuvenoj knjizi Čujte, Srbi!, da je prepoznao vrline i mane srpskog naroda. Mana i loših sklonosti bilo je više pa je to Rajs rado i najviše kritikovao.

Ali, u vreme karantina 2020. godine, slanje klipova putem društvenih mreža i mobilnih telefona, bila je svojevrsna zabava, način da Vam brže prođe vreme u toku policijskog časa, kada niste smeli nigde da izlazite. Primio sam na stotine sličnih poruka, redovno ih brisao kako bi sačuvao što više memorije. Šta li su tek radili mladi, kada je i nama, matorima, to postalo zabavno. Ozbiljnu poruku, takođe na mobilni telefon, dobio sam od svoje gimnazijske drugarice Gorane Peno (često smo se „dopisivali“ za vreme karantina).

„Ako bi nas neko pitao koliko kilograma ili grama ima virus korona u čitavom svetu? Stručnjaci kažu: sve da se skupi, jedva ima jedan gram, da samo jedan gram. Jedan gram virusa je 420 miliona tona ljudi zatvorio u kuće! Jedan gram virusa zarazio je do sada preko 16 miliona osoba! Jedan gram virusa ubio je do sada preko 600.000 ljudi! Jedan gram virusa je obnovio oko 75% ozonskog omotača! Jedan gram virusa je 1 milijardu tona nafte uskladištio u skladištima! Jedan gram virusa je zaustavio 45 ratova u svetu! Jedan gram virusa je 100 miliona ljudi ostavio bez posla! Jedan gram virusa je za 75% smanjio emisiju štetnih gasova u vazduhu!Jedan gram virusa je zatvorio skoro sve granice velikih i malih država! Jedan gram virusa zaustavio je čitav međunarodni saobraćaj! Jedan gram virusa je poremetio svetsku berzu! Jedan gram virusa je poslao 2 milijarde učenika na prinudni raspust! Jedan gram virusa je izjednačio sve ljude sveta u mogućnosti oboljenja i smrti! Ali, videćete, i pored svega ovoga, čovečanstvo se, nažalost, neće opametiti ni za jedan gram…

Sjajna poruka, odgovorio sam joj.

Godina je 2022. i korona je konačno pobeđena; posle godinu i po dana bede i smenjivanja karantina i novih talasa, život konačno počinje da se vraća u normalu. Ovako Njujork tajms 27. jula 2020. godine počinje tekst u kojem pokušava da otkrije kako bi život mogao da izgleda 2022. godine, pošto je svet izašao na kraj sa pandemijom. Povratak u normalu, ipak, neće značiti povratak na staro. Biće to novi svet, sa novim ekonomskim pravilima i recesijom koja će promeniti poredak stvari za čitave buduće generacije. Propadaju firme, zatvaraju se univerziteti, nestaju bioskopi, kruzeri…Hiljade firmi i radnji i kompanija koje su bile ranjive pre nego što je virus stigao, do 2022. su nestale. Desetine univerziteta je zatvoreno, a ljudi se drugačije i socijalizuju. Budućnost je, naravno, potpuno neizvesna i ne postoji način da se predvidi s egzaktnom preciznošću, ali aktuelna pandemija sve više deluje kao događaj koji će definisati čitavu jednu eru. Sada malo ko uopšte može da zamisli neki sjajan scenario, šta bi moglo da se desi u najboljem slučaju, pošto virus nastavlja da zapljuskuje čitav svet u talasima i toliko zemalja širom sveta svakog dana broji nove žrtve, desetine, stotine i hiljade njih.

Scenario koji novinar Njujork tajmsa predstavlja, zasniva se na pretpostavci da će vakcina stići u nekom trenutku 2021. godine. Ipak, on napominje jednu važnu činjenicu: mnogo stvari se neće promeniti. To nas istorija uči – finansijska kriza 2008. godine nije slomila Volstrit, prvi crni predsednik Amerike nije odveo ovu zemlju u doba rasnog pomirenja… Ipak, ukoliko se pandemija nastavi i sledeće godine, mogla bi da u kolektivnoj svesti nadmaši sve događaje iz prethodnih nekoliko decenija i zauzme poziciju kakvu ima, recimo, Drugi svetski rat – kao događaj koji će pažnju čitavog sveta okupirati još dugo pošto bude okončan i onaj koji menja ritam svakodnevnog života. Ekonomisti sa kojima je razgovarao Njujork tajms smatraju da će stradati kompanije sa lošim poslovnim modelima, iako im je dobro išlo pre pandemije. Navike će se izvesno menjati i za đake, i za studente, i za zaposlene. Sastanci će se možda trajno održavati preko aplikacija kao što su „Fejs tajm“, „Zum“ i „Gugl mit“. Neke velike kompanije u Americi već su zaposlenima saopštile da će verovatno zauvek raditi od kuće i poslovni prostori će, ako se tako i dogodi, izgubiti svoju primarnu funkciju. Naposletku, najveća neizvesnost čeka nas na političkom planu. A način na koji će politika funkcionisati imaće moć da oblikuje sve druge aspekte naših života.

Političare i pelene trebalo bi često menjati, iz istog razloga, govorio je Mark Tven.