Sveti Georgije se inače slavi dva puta godišnje, 16. novembra i 6. maja.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju slavu Sveti Đurđic. U bogosluženom kalendaru samo je Đurđevdan koji se slavi 6. maja obeležen crvenim slovom, dok se sutrašnji Đurđic ne računa u praznike. Tačnije, on ne spada u praznike koji su od velikog značaja za pravoslavnu crkvu.Dani od Đurđica do Svetog Mrate nazivaju se Mratinci ili Vučiji dani jer je sveti Mrata zaštitnik vukova. U vreme mratinaca ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Krojači i obućari odmaraju, a žene ne rade ručne radove.
Legenda koja se vezuje za svetog Georgija
Poznata je i legenda koja zapravo predstavlja svetog Georgija onakvim kakvim ga inače znamo – na konju, sa kopljem u ruci kako ubija aždaju.Prema predanju, u jezeru, u Palestini, živio je ogroman zmaj koji je često izlazio iz jezera i proždirao ljude koji bi se našli u blizini. Žitelji ovog kraja su se najzad obratili i svom vladaru za pomoć ali im on zapovedi, da bi se rešili svojih problema sa zmajem, da svakog dana na obali jezera žrtvuju po jedno dete.Svakog jutra je po jedno dete bilo ostavljano kraj jezera i ubrzo i proždirano. Na kraju je došao red i na ćerku tog vladara. Dok je uplakana devojka stajala kraj jezera, pred njom se ukazao sveti Georgije.Tad je i zmaj izašao iz jezera a Georgije ga je ubio. U znak zahvalnosti, ovaj narod je primio Hrišćanstvo kao zvaničnu veru.
J. Stanković
