Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju slavu Sveti Đurđic. U bogosluženom kalendaru samo je Đurđevdan koji se slavi 6. maja obeležen crvenim slovom, dok se sutrašnji Đurđic ne računa u praznike. Tačnije, on ne spada u praznike koji su od velikog značaja za pravoslavnu crkvu.

Dani od Đurđica do Svetog Mrate nazivaju se Mratinci ili Vučiji dani jer je sveti Mrata zaštitnik vukova. U vreme mratinaca ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Krojači i obućari odmaraju, a žene ne rade ručne radove.

U nekim  selima  zapadne Srbije se ovih dana u ranu zoru kolje živina na kućnom pragu. Odsečena  glava pileta vezivala se crvenim koncem o verige. Ovako se narod štitio od vukova.Veruje se takođe da se  u ovo vreme, oko slave, vukovi ne love.

Postoji priča koja govori o čoveku koji je sekao drva u šumi, kada su ga presreli vukovi. Jedan od vukova ga je pitao da li slavi slavu, i kada je on potvrdio, vukovi su nastavili svojim putem.

Na pravoslavnim ikonama sveti Georgije predstavljen je kako sa krstastim mačem ubija aždaju koja je simbol paganske vere.

Sveti Georgije pogubljen je 303. godine, zato što je kao Hristov vojnik odbio poslušnost caru Dioklecijanu. Propovedao je novozavetnu veru i, prema predanju, čak je i carevu ženu Aleksandru uspeo da preobrati u hrišćanstvo. Oboje su osuđeni na smrt odsecanjem glave, a predanje kaže da je carica preminula pre izvršenja carske naredbe.

Veruje se da je u noći uoči stradanja, sveti Geordije je video Hrista, koji mu je na glavu stavio venac pobednika i rekao da će uskoro biti sa njim.

Legenda koja se vezuje za svetog Georgija

Poznata je i legenda koja zapravo predstavlja svetog Georgija onakvim kakvim ga inače znamo - na konju, sa kopljem u ruci kako ubija aždaju.

Prema predanju, u jezeru, u Palestini, živio je ogroman zmaj koji je često izlazio iz jezera i proždirao ljude koji bi se našli u blizini. Žitelji ovog kraja su se najzad obratili i svom vladaru za pomoć ali im on zapovedi, da bi se rešili svojih problema sa zmajem, da svakog dana na obali jezera žrtvuju po jedno dete.

Svakog jutra je po jedno dete bilo ostavljano kraj jezera i ubrzo i proždirano. Na kraju je došao red i na ćerku tog vladara. Dok je uplakana devojka stajala kraj jezera, pred njom se ukazao sveti Georgije.

Tad je i zmaj izašao iz jezera a Georgije ga je ubio. U znak zahvalnosti, ovaj narod je primio Hrišćanstvo kao zvaničnu veru.

J. Stanković