Vaseljenski patrijarh Vartolomej u ekskluzivnom intervjuu za Kurir i prvom razgovoru za srpske medije šalje blagoslov srpskom narodu i poruku mira i ljubavi.

Patrijarh u azgovoru otvoreno govori o podršci borbi Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, o razlozima za davanje autokefalnosti Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi, o patrijarhu Pavlu, o podršci Vaseljenske patrijaršije Srbiji u vezi sa Kosovom...

- Vaseljenska patrijaršija i ja, što se tiče Kosova, bićemo uvek na srpskoj strani, u to budite sigurni. Podsetiću da je grčki narod uvek pomagao srpsku braću s Kosova i Metohije. Pogotovo izražavamo veliko žaljenje zbog stradanja srpskih svetinja, manastira i crkava na Kosovu i Metohiji, koje sam lično 1993. posetio sa svojom delegacijom, i molimo se Bogu za srpski narod. Tada sam na KiM bio sa patrijarhom Pavlom. Na njegovoj sahrani sam održao besedu - kaže vaseljenski patrijarh Vartolomej i na početku intervjua dodaje da se raduje što je dočekao novinare iz „sestrinske po veri Srbije“.

Dok uoči Svetog Nikole razgovaramo u njegovom kabinetu u zgradi Vaseljenske patrijaršije u Istanbulu, kroz zatvoren prozor dopire glas mujezina koji s nekog od minareta brojnih okolnih džamija poziva muslimanske vernike na molitvu. Iznad patrijarha je velika ikona Svetog proroka Ilije, s njegove desne strane je zajednička fotografija s papom Franjom, a s leve sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom. U kabinetu je i slika Kemal-paše Ataturka, reformatora i osnivača moderne turske države, koju je obavezno istaći u svim institucijama u Turskoj. Iako lepo uređen s raskošnim draperijama, kabinet odiše skromnošću. Radni sto patrijarha je baš to što mu i ime kaže - radni. Zatrpan je važnim papirima i dokumentima kroz koje ovaj vitalni osamdesetogodišnjak svakodnevno prolazi.

Poznavali ste patrijarha Pavla. Šta nam možete reći o njemu?

- Patrijarh Pavle je savremeni svetitelj. Ljubav koju je imao prema svima, zalaganje prema svima, dovode do toga da sa sigurnošću možemo da kažemo da je svetac našeg vremena. Neki evropejci su želeli da ga proglase nacionalistom i optuživali su ga da je podržavao one koji su nacionalisti i činili zločine. Patrijarh Pavle je samo bio uz svoj narod, koji je štitio. Sve te optužbe protiv njega su besmislene.

Kakav je odnos Vaseljenske patrijaršije sa SPC?

- Suština je da Vaseljenska patrijaršija, kao majka crkva, uvek voli svoju decu, kao što svaka majka voli svoju decu. To znači da su sve crkve dobile autokefaliju, svoje duhovno rođenje, od Vaseljenske patrijaršije. Vaseljenska patrijaršija je kao arhiepiskopa rukopoložila Svetoga Savu. Mi smo dali SPC autokefaliju i uvek volimo i brinemo o SPC kao majka što brine o svojoj deci. I kada neka deca ponekad ne slušaju svoju majku, ili u ovom slučaju majku crkvu, ona nastavlja da voli i svoju nezahvalnu decu.

A ko su ta nezahvalna deca?

- Vaseljenska patrijaršija kao majka crkva voli sve ljude, sve narode i mnogo toga je dala, ali često narodi to ne znaju da uzvrate. Tako i u SPC postoje vladike koje su na neki način nezahvalne Vaseljenskoj patrijaršiji za sve što je uradila. Mi kao majka crkva žalimo zbog toga što neke vladike u SPC ne prihvataju neke stvari, ali kao majka crkva, kao njihovi roditelji, praštamo im i poručujemo i njima pred božićne praznike da ih volimo, da su im vrata otvorena i moj blagoslov se odnosi i na njih i na srpski narod u celini. Moja poruka je da majka crkva nastavlja da voli svoju nezahvalnu decu.

Kako komentarišete situaciju u Crnoj Gori nakon usvajanja Predloga zakona o veroispovesti, koji predviđa i oduzimanje imovine SPC?

- Apsolutno podržavam mitropolita Amfilohija, na čiju molbu sam napisao pismo predsedniku Crne Gore Milu Đukanoviću u kojem sam mu poručio da ne preduzima dalje korake u usvajanju i sprovođenju zakona o verskim zajednicama. Taj zakon nije pravedan. Što se tiče Vaseljenske patrijaršije, jedina kanonska crkva u Crnoj Gori je Mitropolija crnogorsko-primorska Srpske pravoslavne crkve i jedini kanonski arhiepiskop u Crnoj Gori je mitropolit Amfilohije.

A da li postoji mogućnost da takozvana Crnogorska pravoslavna crkva dobije autokefalnost?

- Miraš Dedeića nikada ne može da dobije bilo kakvu autokefaliju za tu njegovu lažnu crkvu. I kako bismo nešto tako dozvolili nekome koga smo raščinili. Kako ja sada mogu da dam autokefalnost nekome koga sam raščinio? Za nas je Dedeić samo raščinjeni sveštenik koji je ekskomuniciran iz crkve. Ponavljam, nikada nećemo dati autokefaliju takozvanoj CPC.

A šta ako bi neko drugi došao na čelo te crkve? Šta ako tada Crnogorci zatraže autokefaliju?

- Ne, ne i ne! Crkva u Crnoj Gori je Srpska pravoslavna crkva i nikada tu neće biti nikakvih promena.

Ali ni Ukrajinci nisu imali autokefalnu crkvu pa su je dobili. 

Pitanje ukrajinske crkve je vrlo prosta stvar i tu se stav nikako neće menjati. Isto kao što su autokefaliju dobili Srbi, Grci, Česi, Albanci i ostali, isto je tako sazrelo vreme da je dobiju i Ukrajinci. Po svim kanonima su imali pravo da dobiju crkvu. Kao što su svi dobili autokefalnost, tako su je dobili i oni.

Zašto se to onda nije dogodilo ranije?

- Kada je Ukrajina postala nezavisna država 1991, istog trenutka su se ukrajinski sveštenici i vladike obratili Rusima sa molbom da im daju autokefaliju. Rusi im to nisu dali i rekli su da im to nipošto neće dati. Čak je njihov odgovor bio smena mitropolita Filareta samo zato što je tražio to. Rusi su potpisali peticiju protiv tih episkopa koji su tražili autokefalnost. Oni su čekali jako dugo i sada su se obratili majci crkvi.

Zar to ne dovodi do raskola u pravoslavnoj crkvi?

- Mitropolit Filaret, koga Rusi nazivaju samozvani mitropolit, jeste čovek koji je vrlo uvažen i omiljen u narodu i ogroman broj parohija je stao uz njega tada, a ruska strana nije uradila ništa za 30 godina da zaleči taj raskol u Ukrajini. A gde je ljubav u raskolu? Ona ne postoji. Rusi su ti koji su napravili raskol, a ne Vaseljenska patrijaršija ili Ukrajinci, kao što sada govore. Znači, Rusi su napravili raskol i 30 godina nijedan korak nisu napravili da ga zacele.

Ali zašto se u ovom trenutku Ukrajincima daje autokefalnost crkve?

- Važno je da znate da smo mi kao majka crkva morali da zbrinemo negde u kanonsko jedinstvo milione Ukrajinaca koji nisu hteli s Rusima da budu u istoj crkvi. To nisu u pitanju hiljade, već milioni vernika. Oni su se obratili nama. Šta smo mi mogli da uradimo? Da odbacimo milione ljudi da ne budu nigde, da nikome ne pripadaju? Milione ljudi smo preveli u jedinstvo crkve. Mi kao majka crkva smo ih prihvatili u naš zagrljaj, a što se tiče ostalih crkava - one koje žele da ih priznaju, neka ih priznaju, a one koje ne žele, to ne moraju da urade. I još nešto treba da se zna. Ukrajinska crkva je uvek bila pod jurisdikcijom Vaseljenske patrijaršije. Ruska crkva nikada nije imala u Ukrajini nešto autokefalno. Imala je samo pravo da ruski patrijarh rukopoloži kijevskog mitropolita, i to samo zbog blizine. Oni su uvek bili u okviru Vaseljenske patrijaršije.

Kakav je odnos Vaseljenske patrijaršije s Katoličkom crkvom?

- Imamo dobru saradnju i vodimo teološki dijalog na globalnom nivou u kom učestvuju sve crkve i u kom učestvuje i vaša SPC. S papom posebno sarađujemo na polju zaštite životne sredine. Mi smo prvi to pokrenuli kao važnu temu, a papa nas prati. Papa je to jasno naglasio - vaseljenski patrijarh je počeo, a ja nastavljam. Želim da naglasim da smo 2016. organizovali sabor na Kritu na kom je učestvovala i SPC, i u okviru tog sabora je doneta odluka da se nastavi teološki dijalog s Rimokatoličkom crkvom sa ciljem jedinstva dve crkve - pravoslavne i rimokatoličke. U tom dijalogu učestvuju sve pravoslavne crkve, pa i Vaseljenska patrijaršija.

Kakva je vaša poruka srpskom narodu za Božić?

- Srpskom narodu za Božić šaljemo poruku ljubavi, da izdrže i istrpe sva iskušenja. Vaseljenska patrijaršija vas voli i uvek misli na srpski narod. Objavite sve ovo s puno ljubavi kao božićnu poruku kojom želimo da pozdravimo sve u Srbiji uz moju poruku: „Majka uvek voli svoju decu.“