Ministarka pravde Nela Kuburović za naš portal rekapitulirala je svoj mandat, govorila o tome šta je uradilo ministarstvo na čijem je ona čelu, pravosuđu, ulasku Srbije u EU, ali i opoziciji i predstojećim izborima.
Kako biste ocenili 2019. kada je reč o pravosuđu?
- Dosta toga je promenjeno u poslednjih nekoliko godina kada je reč o stanju u pravosuđu uopšte. U prilog tome govori i činjenica da Srbija svake godine napreduje na “Doing business” listi Svetske banke, gde se efikasnost pravosuđa i pravna sigurnost uzimaju kao ozbiljni kriterijumi. Broj starih predmeta u sudovima je drastično smanjen. Zahvaljujući Zakonu o izvršenju i obezbeđenju iz 2016. godine gotovo million i po starih izvršnih predmeta je manje pred našim sudovima. Značajno je smanjeno i prosečno vreme trajanja sudskog postupa i građani i privreda više ne vode višedecenijske procese. Tome je dosta doprinelo uvođenje pravosudnih profesija – javnih beležnika i javnih izvšitelja, čiji je rad omogućio pravnu sigurnost, koja direktno utiče na investicionu klimu i strana ulaganja. U isto vreme, praovosudne profesije su unapredile i efikasnost samog pravosuđa, pogotovu kada je reč o izvršnom postupku, u kome se faktički ostvaruje nečije pravo. Podsetiću i da je Srbija ove godine za samo godinu dana skinuta sa “sive” liste FATF. To znači da su uspostavljeni ozbiljni i delotvorni mehanizmi u sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, za šta je naša zemlja pohvaljena od strane međunarodnih partnera.
Da li i dalje ima još puno posla?
- Ima. Pravosuđe je oblast koja se sporo i teško menja, a otpori promenama najčešće dolaze iz samog sistema. Sa druge strane, to je sistem koji zahteva kontinuirane, stalne promene, jer se i život menja, a pravosuđe to mora da isprati.
Foto: Ministarstvo pravde/Čedomir Petarić
Gde je Srbija danas u odnosu na EU kada je u pitanju pravosuđe?
- Srbija odlučno i vrlo posvećeno korača ka punopravnom članstvu u EU. Na tom putu pravosuđe i vladavina prava u svom najširem smislu su označene kao oblasti od suštinskog značaja. Pristupni pregovori sa EU zapravo započinju otvaranjem Poglavlja 23, i završavaju se zatvaranjem tog poglavlja. Akcioni plan za Poglavlje 23 definiše niz mera i aktivnosti koje Srbija mora da ispuni kada su u pitanju pravosuđe, borba protiv korupcije i osnovna prava. To je jedan vrlo kompleksan plan, za čije je sprovođenje nadležno preko 50 različitih institucija, dok je Ministarstvo pravde, pored toga što je nosilac određenog broja aktivnosti, i glavni koordinator u procesu implemetacije tog Akcionog plana. Iako zahtevan, mi ispunjavamo sve ono što taj plan predviđa, polako, ali sigurno. To pre svega radimo zbog naših građana, jer su oni ti koji treba da osete pozitivne strane tog procesa.
Zar ne postoji mogućnost bržeg usklađivanja evropskog i domaćeg zakona?
- Usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa evrpskim standardima nije nešto što se dešava preko noći. To je proces koji zahteva vreme, ozbiljnu posvećenot i uključenost velikog broja pravosudnih institucija i organa. Posle 3 godine otkako je otvoreno Poglavlje 23, imamo i te kako čime da se pohvalimo. Niz zakona je izmenjen, ili su donešeni novi, kako bi srpsko pravosuđe bilo po meri EU. Recimo, Srbija je i pre otvaranja bila pionir u ovom delu Evrope, time što je donela Zakon o zaštiti uzbunjivača, koji je te 2015. godine imalo još samo par država EU. Usvojen je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, nešto što su građani Srbije čekali duže od decenije. Novi zakoni o lobiranju i zaštiti podatka o ličnosti, koji su u potpunosti usklađeni sa EU propisima, su ove godine stupili na snagu. Sledeće godine počinje da se primenjuje i novi Zakon o sprečavanju korupcije, koji je isto bio rađen u saradnju sa EU. Nedavno je potpisan i Sporazum o saradnji sa EUROJUST-om, telom Evropske unije, što će omogućiti Srbiji da ravnopravno razmenjuje podatke u slučajevima prekograničnog i organizovanog kriminala. Postoji niz novih zakonskihpropisa i mera, među kojima su i one koje se odnose na unapređenje prava nacionalnih manjina, smanjenje diskriminacije, unapređenje osnovnih ljudskih prava.
Kolike su bile sistemske promene u ovoj oblasti?
- Pravosuđe je sistem koji je decenijama bio ruiniran i o kojem niko nije vodio računa. Kao vrhunac toga bila je neustavna reforma pravosuđa iz 2009. godine, kada je preko 1.000 sudija i tužilaca izgubilo posao. Decenije nazadovanja su zahtevale da se reformi pravosuđa, koja se u Srbiji sprovodi od 2013. godine, pristupi sistemski i sveobuhvatno. Svaki deo pravosudnog sistema je morao da pretrpi ozbiljne izmene. Uvedena je sasvim nova organizacija rada u sudovima i tužilaštvima kada je u pitanju borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Formirana su četiri posebna odeljenja pri višim javnim tužilaštvima i sudovima u Kraljevu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu, koja se isključivo bave krivičnim delima sa koruptivnim elementom. Tako nešto ranije nikada nije postojalo. Doneti su sistemski zakoni, kao što su Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ili Zakon o izvršenju i obezbeđenju, koji su doprineli unapređenju efikasnosti pravosuđa, kroz smanjenje trajanja sudskog postupka i rasterećenje sudova od starih predmeta.
A kada je u pitanju e-Pravosuđe?
- Ogroman napredak je ostvaren i na polju e – Pravosuđa. Tu sam vrlo ponosna i mogu otvoreno da kažem da je Ministarstvo pravde apsolutni pioniru u ovoj oblasti. Uvedeni su takvi IT sistemi koji su sudijama, tužiocima, javnim beležnicima u mnogo čemu olakšali rad sa drugim državnim organima, ali i građanima olakšali pristup uslugama javne uprave. Primera radi, razmena informacija između pravosudnih organa i policije, matičnih knjiga, APR-a danas se odvija elektronski, u realnom vremenu i na klik. To znači da nema više papira kao načina komunikacije, a sudije i tužioci u jednom minutu dobijaju informacije koje su im neophodne za vođenje postupka, a koje su nekada čekali po nekoliko meseci. Uvođenjem posebnog sistema ProNep-a, kancelarija javnog beležnika postaja je centralno mesto za promet nepokretnosti i upis nekretnine u Katastar. Sada građani više ne moraju da idu i da gube vreme u redovima na 5-6 šaltera različitih javnih službi, već ceo posao mogu da završe na jedno mestu. Nacionalna strategija reforme pravosuđa za period 2013 – 2018. godine, gotovo je u potpunosti implementirana. Trenutno radimo na novoj Strategiji razvoja pravosuđa 2019 – 2024, jer je najzad došao trenutak da posle niza godina reforme, kada smo se iz minusa vraćali na nulu, a u velikom broju oblasti ostvarili i pozitivan trend, krenemo ka daljem unapređenu pravosudnog Sistema. Nova strategija će u potpunosti biti usaglašena sa Akcionim planom za Poglavlje 23, koji će ujedno biti i njen akcioni plan.
Foto: Ministarstvo pravde/Čedomir Petarić
Smatrate li da je sudstvo u Srbiji nezavisno?
- I postojeći zakonodavni okvir obezbeđuje nezavisan, nepristrasan i samostalan rad sudija i tužilaca. Međutim u skladu sa Akcionim planom za Poglavlje 23, nezavisnost i odgovornost pravosuđa biće dodatno ojačane predstojećim izmenama Ustava u oblasti pravosuđa. To podrazumeva drugačiji način izbora članova i sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao dve nezavisne institucije, čija je prevashodna uloga da obezbede nezavisan, odgovoran i stručan rad pravosuđa.
Da li bi Srbija, npr. posle promena u pravosuđu, mogla da zatvori poglavlje priključenju EU koje se tiče pravosuđa?
- Važno je da mi uradimo sve što je do nas da srpsko pravosuđe uskladimo sa evropskim pravnim tekovima, pre svega zbog naših građana i privrede. Kada će biti završeni pregovori, preduslov čega je zatvaranje Poglavlja 23, ne zavisi samo od Srbije, već i od same Evropske unije i njene politike koja bude aktuelna u tom trenutku. Podsetiću vas da je Srbija od samog starta otpočinjanja pregovora o pridruživanju, dobila od Evropske komisije drugačije, dosta rigoroznije i mnogo obimnije uslove koje treba da ispuni, nego što su to imale ostale zemlje kandidati. Ali, važno je da mi vredno radimo, unapređujemo naše zakonodavstvo, sprovodimo propise dosledno, kako bismo građanima obezbedili pristup pravdi kakav zaslužuju.
Nedavno je Palata pravde renovirana i sudovi se polako vraćaju u tu zgradu. Da li je renoviranje negde usporilo predmete pred sudovima i da li će se sada ubrzati odluke sudova?
- Jačanje pravosudne infrastrukture jedan je od prioriteta Ministarstva pravde, jer bolji uslovi rada sudija i tužilaca, i zaposlenih u pravosuđu, direktno utiču na opštu efikasnost pravosudnog sistema. U poslednjih nekoliko godina izgrađeno je nekoliko novih pravosudnih zgrada, a gotovo da nema sudske zgrade u Srbiji koja nije imala neki oblik rekonstrukcije i sanacije. Naravno, najviše smo ponosni na potpunu rekosntrukciju Palate pravde u Beogradu, koja predstavlja najveću pravosudnu zgradu u Srbiji. To je najveće ulaganje Vlade R. Srbije u pravosudnu infrastrukturu u poslednje četiri decenije. Ako tome dodamo, i da se pred beogradskim pravosudnim organima nalazi 60% od ukupnog broja krivičnih predmeta u zemlji, onda je jasno zašto je bitno da beogradsko pravosuđe ima adekvatne uslove za rad. Ministarstvo je, pre nego što je krenulo sa radovima na rekonstrukciji, organima iz Palate pravde obezbedilo privremeni smeštaj, tako da nije bilo usporavanja predmeta. Čak suprotno, taj privremeni smeštaj je u tom trenutku bio neuporedivo bolji.Ministarstvo pravde se zaista trudilo da svim pravosudnim organima na teritoriji čitave Srbije obezbedi adekvatnu infrastrukturu, te je rekonstruisano i dograđeno, sanirano, adaptirano i izgrađeno skoro 180.000m2, u šta je uloženo nešto manje od 12 milijardi dinara. U toku je i izgradnja potpuno nove zgrade Palate pravde u Kragujevcu, površine oko 25.000m2.
Foto: Ministarstvo pravde/Čedomir Petarić
Polako se bliži kraj mandata aktuelnoj Vladi, kada rekapitulirate svoj mandat, šta je ono na šta ste ponosni, a šta biste, možda promenili?
- Postoji zaista puno toga na šta smo moji saradnici i ja ponosni. A verujem da su i građani. Ogroman broj starih izvršnih predmeta je smanjen, što je značajno rasteretilo sudove. Izvršena je potpuna reorganizacija pravosuđa u borbi protiv korupcije, koje je omogućila da za godinu i po dana rada posebnih antikoruptivnih odeljenja imamo 749 osuđujućih pravnosnažnih presuda za korupciju. Počeo je da se primenjuje Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, olakšan je promet nepokretnosti i unapređena pravna sigurnost zahvaljujući radu javnih beležnika. Novim izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje stupaju na snagu od 1. januara 2020. ojačan je socijalni aspekt zakona, te javni izvršitelji više neće moći da uzimaju 2/3 zarade i penzije, odnosno polovinu kada su u pitanju minimalci. Ono što je građanima možda najvidljivije jesu nove i renovirane pravosudne zgrade, među kojima je Palata pravde u Beogradu zaista za svaki ponos. Unarednih nekoliko meseci očekuje nas usvajanje nove Nacionalne strategije razvoja pravosuđa, kao i revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23. Naravno, ima nekih stvari za koje mi je žao što nećemo moći da ih završimo do kraja u ovom mandatu. To je, recimo, izmena Ustava u oblasti pravosuđa. Dugo smo radili na tome, ali nismo mogli da predvidimo kakva će da bude situacija u Parlamentu, da će veći deo opozicija da ga napusti. Mislim da je izuzetno bitno da kada se odlučuje o izmeni najvišeg pravnog akta, u raspravu budu uključene sve političke strane, kao predstavnici naroda.
Bojkot je pokriće za očigledan neuspeh opozicije
Govoreći o tome da li smatra da će deo opozicije bojkotovati izbore, Kuburović smatra da je bojkot pokriće za očigledan neuspeh opozicije na predstojećim izborima i pokušaj da se do vlasti dođe, mimo volje građana. -Vlada Republike Srbije i Srpska napredna stranka, kao okosnice te Vlade, su pokazale da nemaju ništa protiv da sa predstavnicima opozicije sednu za sto, i razgovaraju. Međutim, opozicija bojkotuje i to. Dijalog koji je pokrenut i koji je pod medijacijom EU, već duže vreme je bez konkretnog odgovora, jer se veliki deo opozicije na tim sastancima ne pojavljuje. Vlast ostaje i dalje otvorena za razgovore i konstruktivne predloge. Uskoro će se u Skupštini naći i izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koje je izradilo Ministarstvo pravde, čiji je osnovni cilj jačanje odgovornosti političkih subjekata, kao učesnika u izbornom proces. Ali, ma šta vlast učinila, promenila, opozicija neće biti zadovoljna, samo iz jednog prostog razloga. A to je da, osim sećanja na opustošenu i ekonomski razrušenu Srbiju, koja maltene nigde na svetu u vreme njihove vlasti nije bila poštovana i uvažavana, građanima nemaju šta drugo da ponude - smatra ministarka pravde.
Kakvu predizbornu kampanju očekujete?
- Predstojeća kampanja biće teška. Sa puno laži i obmana, mnogi će pokušavati da napadaju predsednika Vučića i da umanje sve rezultate koji su do sada on i ova Vlada postigli. Ti napadi su već otpočeli i već sada se vode ozbiljne kampanje protiv Aleksandra Vučića, njegove porodice i najbližih saradnika. Međutim, čvrsto verujem da će građani prepoznati šta je i koliko urađeno u samo poslednje 4 godine – koliko je fabrika otvoreno, koliko je ljudi zaposleno u tim fabrikama, koliko ja kilometara auto-puteva izgrađeno, koliko je Srbija danas cenjena i poštovana svuda u svetu. Srpska napredna stranka neće voditi kampanju mržnje, već će građanima predstaviti šta je do sada urađeno i kakav je plan za budućnost.
Da li priželjkujete još jedan mandat, kada se porodite, odnosno da li vidite sebe u vladi i posle izbora 2020?
- Zaista je vrlo teško o tome pričati sa ovog mesta. Bitno mi je da smo moji saradnici i ja dali maksimum u svemu što smo radili. Da u ovom mandatu ostavljamo iza sebe konkretne rezultate i dobru osnovu za dalji rad u narednom periodu. Ukazano mi je veliko poštovanje, ali i data odgovornost da budem ministar pravde, prvo u Vladi Aleksandra Vučića, a zatim i Ane Brnabić. Ne postoji veća čast od toga da radite za svoju državu i za svoje građane.
Autor: Č.N.
