Prema saznanju Novosti, ovaj akt čiji je nacrt gotov trebalo bi da bude usvojen u Narodnoj skupštini u drugoj polovini decembra. Gotovo da nema stranke u Srbiji koja se godinama, makar deklarativno, nije zalagala za donošenje pomenutog akta, ali je porazan podatak da je Ministarstvo pravde za sedam meseci, od kada traje javna rasprava, dobilo svega pet sugestija?! Ovo naročito ide na dušu opozicionim partijama, koje su se prilježno obrušavale na neka od predloženih rešenja, ali od marta nisu našle za shodno da sve te svoje primedbe sistematizuju i pokušaju da ih ugrade u konačan tekst. Za to će imati priliku još koji mesec, jer će javna rasprava biti produžena.

Ovo minimalno interesovanje za tekst koji predviđa uvođenje poreske stope od 75 procenata za "ekstraprofitere" koji nemaju dokaz o sticanju dobara - čudi, s obzirom na to da je tema broj jedan svake izborne kampanje bila upravo provera imovinskih karata.

- Naše ministarstvo je primilo svega pet komentara o zakonskom tekstu, čije su usvajanje, makar u javnosti, mnogi pojedinci, ali i predstavnici raznih institucija, smatrali od izuzetne važnosti, kao još jedan od nezaobilaznih mehanizama u borbi protiv korupcije i kriminala - kažu za ovaj list u Ministarstvu pravde.

Poreska uprava odredila je 1. januar 2007. godine kao "kamen međaš" od kojega će se naovamo proveravati imovina. Ovaj vremenski cenzus izabran je, jer od tada postoje elektronske evidencije, koje omogućavaju pouzdanu proveru imetka. U slučaju da postoje sumnje da je neko nešto nelegalno stekao, o tome će biti obaveštavani policija i tužilaštvo. Uvođenje posebnog poreza od 75 odsto ne isključuje mogućnost da obvezniku, odlukom suda, bude oduzeto i sve što je nelegalno stekao.

Na primer, prvi pokazatelj da nešto nije u skladu sa zakonom je da, ako je neko, recimo, 1. januara 2018. imao imovinu od 20.000 evra, tokom godine svakog meseca prihodovao 60.000 dinara, da bi na kraju 2018. njegova imetak bio 500.000 evra. Ova osoba morala bi da objasni Poreskoj upravi odakle neravnoteža imovine i prihoda. Ukoliko ne uspe da dokaže poreklo bogaćenja, obveznik će biti oporezovan stopom od 75 odsto na nezakonito stečenu ili neprijavljenu imovinu. Bez obzira na naplatu višeg poreza, obveznik mora i krivično da odgovara.

Prema nacrtu akta, 60 inspektora proći će posebnu obuku. Oni će vršiti unakrsnu proveru imovine uvidom u poreske prijave i bilanse, računovodstvene izveštaje i upoređivati podatke u drugom službenim evidencijama. Obuku će imati i sudije Upravnog suda.

U Ministarstvu pravde navode da su se, nakon što je objavljen nacrt, u javnosti mogli čuti komentari da se i po postojećim zakonima može proveravati poreklo imovine.

- Takvih kritika nije bilo godinama unazad kada su predstavnici prethodnih vlada najavljivali donošenje ovakvih zakonskih rešenja. Činjenica ja da postojeći Zakon o poreskom postupku sadrži odredbe koje omogućavaju unakrsnu proveru imovine, ali koje nisu nikada zaživele u praksi. Razlog je što nisu bile dovoljno precizno definisane i nije postojala obaveza državnih organa da razmenjuju informacije - navode u Ministarstvu pravde.