Dugotrajno izlaganje suncu izaziva smeđe mrlje, crvenilo, ljuštenje, isušivanje, privremeno starenje i rak kože. Nosite adekvatnu odeću i i ne zaboravite da na kožu nanetsete kremu sa zaštitnim faktorom.
Leti smo suncu izloženi na svakom koraku, ne samo na plaži, a UV zračenje može imati štetan uticaj na nas, čak i kada napolju nije sunčano ili vruće. Zbog toga, kad god izlazite iz kuće, važno je zaštititi kožu od štetnog uticaja sunca i sačuvati zdravlje.
Najmanji faktor
- Zaštita odećom jedan je od najboljih načina izbegavanja štetnih UV zraka. Poznato je kako je sunce najjače u periodu između 10 i 16 sati. Iako nije preporučljivo da se tada izlažete sunčevim zracima, ukoliko morate biti van, zaštitite se adekvatnom odećom i za i ne zaboravite da na kožu nanesete kremu sa zaštitnim faktorom - savetuje prof. dr. Nama Mutevelić-Arslanagić, specijalista dermatovenerolog.
Dermatolozi preporučuju kreme čiji zaštitni faktor iznosi najmanje 15. Ukoliko uživate u plivanju, vodootporne kreme najbolji su izbor.
Kremu sa zaštitnim faktorom nanesite 20 do 30 minuta pre izlaganja suncu da bi koža dobila dovoljno vremena da je upije. I ponovite to svaka dva sata, odnosno češće, ukoliko se znojite ili kupate. Zaštitnu kremu treba naneti na sve delove tela koji su izloženi sunčevim zracima.
Istraživanja su pokazala da se čak 80 posto slučajeva obolelih od raka kože odnosi na glavu, vrat i ruke.
- Ljudi misle da su zaštićeni od sunca ako leže u hladu suncobrana ili ispod krošnje drveća, ali nije tako. Štetni UV zraci dolaze sa svih strana, odbijajući se o pesak, beton i druge površine. Iako se ultraljubičasti zraci ne mogu odbijati o vodu, oni lako prolaze kroz nju, pa ni dok plivate niste zaštićeni - upozorava prof. dr. Mutevelić-Arslanagić.
Dermatolozi stalno naglašavaju kako ne postoji nešto što se zove zdrava preplanulost, ali, uprkos savetima stručnjaka, plaže su leti i dalje pune ljudi koji su satima direktno izloženi suncu.
Bolne opekotine
Mnogi crvenilo smatraju prirodnim putem do preplanulog letnjeg izdanja. Naša sagovornica napominje da je višesatno izlaganje suncu posebno opasno za osobe svetle puti.
- Izlažite se suncu postepeno da bi koža uspela da stvori dovoljno melanina za odbranu od UV zraka. Svakako izbegavajte ulja za tamnjenje, jer ona samo pojačavaju učinak ultraljubičastih zraka i pogoršavaju opekotine. I kada je oblačno, trebate paziti, i tada možete izgoreti jer UV zraci vrlo lako prolaze kroz oblake - ističe prof. dr. Mutevelić-Arslanagić.
Takođe, važno je znati i da neki lekovi, poput tetraciklina i diuretika, mogu kožu učiniti veoma osetljivom na sunce i tako povećati rizik od nastanka opekotina.
- Sunce može uzrokovati puno veće probleme od bolnih opekotina. Ali obazrivim, postepenim izlaganjem, možete iskoristiti sve blagodati sunca i sprečiti neželjene efekte - naglasila je na kraju prof. dr. Mutevelić-Arslanagić.
Prerano starenje
Koža prerano stari ako je često izložena ultraljubičastom (UV) zračenju prvenstveno od sunca, ali i od veštačkih UV izvora kao poput solarija. UV zračenje deli se na UVA, UVB i UVC zrake, ali C zraci ne dopiru do površine Zemlje, već se zadržavaju u ozonskom omotaču atmosfere. S druge strane, UVA (aging-starenje) i UVB (burn-opekline) zraci itekako utiču na zdravlje i izgled naše kože.
UVB zraci kraći su od UVA, prodiru u površinski sloj kože i glavni su krivac za opekotine i nastanak kožnih tumora. S druge strane, UVA zraci prodiru dublje u kožu, gde se nalaze kolagen, elastin i druga vlakna koja joj daju mladalački izgled. Zbog delovanja UVA zraka, koža je podložna alergijama, hiperpigmentaciji te takozvanom fotostarenju koje se očituje nastankom dubokih bora, tamnih mrlja na telu (tzv. staračkih pega), smanjenjem elastičnosti i čvrstoće kože, nastankom pegica, popucalim kapilarama na licu.
Saveti
- pite dovoljno tečnosti da telo ne bi dehidriralo
- Nakon svakog brisanja peškirom ponovo nanesite zaštitnu kremu jer brisanjem odstranjujemo 80 posto kreme, čak i vodootporne