Srpska pravoslavna crkva danas obeležava dan Prepodobnog Jevtimija Velikog.

Svetac je rođen u jermenskom gradu Melitini blizu reke Eufrata oko 377. godine, od roditelja plemenitih i znamenitih. Bio je jedinac, rođen zahvaljujući molitvama svoje majke Dionisije.

On je i dane i noći ispunjavao molitvom. Oko njega su se sabraše mnogi učenici, od kojih su neki slavni svetitelji, kao: Kiriak Otšelnik, Sava Osvećeni, Teoktist i drugi.

Bio je veliki čudotvorac: terao je demone, lečio teške bolesti, izveo vodu u pustinju, umnožio hleb, proricao. Monahe je učio da vole rad i govorio im: "Ako vi bez svoga truda jedete hleb, znači vi jedete tuđi trud".

O ljubavi je govorio: "Što je so hlebu, to je ljubav ostalim vrlinama". Prve nedelje Časnog Posta on se udaljavao u pustinju i tamo ostajao u ćutanju do pred Vaskrs. Za njegova života stvori se u blizini njegove pećine ogromna lavra koja je posle vekovima bila prepuna monaha kao košnica pčela. Poslednja mu je zapovest bila, da se kapija manastira nikad ne bude zatvorena.

Jevtimije je umro se u devedeset sedmoj godini života, 473. godine. Na pogrebu mu je bio i patrijarh jerusalimski Anastasije. Ceo dan patrijarh je čekao, dok je ogromna masa naroda celivala svetitelja, i tek uveče uspeo je da dovrši opelo. Sedmog dana po smrti Jevtimije se javio svom učeniku Domentijanu, sav svetao i radostan.

Na današnji dan smatra se da je veliki greh oterati prosjaka sa praga ili odbiti da pružite pomoć nekome ko je traži. Ako to učinite, prema verovanju, uvredićete Svetog Jevtimija i ostati bez njegovog blagoslova, te vam ništa neće ići od ruke.

I. P.