Današnji datum ostao je duboko urezan u sećanju svih, kao jedan od najtužnijih u novijoj istoriji, kao dan kada je jedna nedužna devojčica tragično nastradala od strane NATO zločinaca.

Da je danas živa, Milica Rakić imala bi 23 godine. Ovaj mali anđeo postao je simbol strašne NATO agresije koja je pre dve decenije otpočeta na teritoriji naše zemlje.

Devojčica je ubijena kada je imala samo tri godine. 17. aprila 1999. godine. Sedela je na noši u kupatilu porodičnog stana u Batajnici. Majka ju je ostavila na tren kako bi joj namestila krevet za spavanje, a onda se čula jaka detonacija. Geler koji je probio zid i prozor kupatila usmrtio je Milicu.

Njen otac je uleteo u kupatilo, zatekao svoju ćerku na podu u lokvi krvi... Uzeo ju je u naručije i kolima odvezao u bolnicu. Konstatovali su smrt.

Dvadeset godina kasnije, na dan početka NATO bombardovanja, novinarska ekipa portala Pink.rs posetila je dom i grob najmlađe heroione stravičnog stradanja Srba te '99.

U ulici u kojoj se nalazi zgrada porodice Rakić i dalje vlada tuga i muk. Fasada je i dalje oštećena od bombi i gelera i jasno se vide rupe koje su te kobne noći nastale usled bombardovanja agresora.

Na batajničkom groblju obišli smo večnu kuću Milice Rakić, a do groba nas je odveo jedan od meštana Batajnice, neko ko zna dobro porodicu Rakić.

Spomenik od bordo mermera štrči u moru grobova. Na njemu su dve slike male Milice i urezani stihovi od kojih vam se ledi krv u žilama.

"Mojoj mrvici

Znaš, mrvo moja,

kad vidim tvoje drugare

pustoš mi u duši vlada!

Oprosti mi zbog toga.

Reci mi, mrvice moja,

kako to Bogu ponestaju andjeli?

Znam da si zbog toga otišla,

ali kako kada si i anđeo bila i ovde!

Reci mi, anđele moj mali,

gde da idem gde da te tražim..."

- Svaki dan roditelji dolaze na grob. Nema dana da ga ne obiđu. Nekad majka, nekad otac. Tuga je to velika... Divni su to ljudi, nisu zaslužili da im se dogodi ovakva tragedija. Kada je moj sin stradao u nesreći, oni su mi pomogli i dali 10.000. Meni je to značilo... Teško mi je da govorim o svemu tome, razumite me - rekao nam je čovek koji se lagano udaljio od groba.

Razumeli smo. I njega i ostale komšije i Miličine roditelje koji već godinama ne žele da sa medijima dele svoju tugu i bol. Jer ona, na kraju, pripada samo njima. Ipak, nećemo dozvoliti da Milica ikada padne u zaborav.