To su stvari koje ne mogu nikada da se prežale niti zaborave, svi koji smo to doživeli, i izgubili najvoljenije tog tragičnog dana. Nema noći, nema dana da se toga ne setim, tuga je velika i neopisiva, priča Bojanina majka Marija Tošović iz Merdara koja je pored bebe izgubila i suruga Božinu.

Porodica Tošović iz Merdara živela je mirno i bezbrižno do 11. aprila 1999. godine, kada im se deslila velika tragedija. Naime, Marija Tošović bila je u sedmom mesecu trudnoće, sa suprugom Božinom je uspavljivala bebu od godinu dana kada su bombe počele da padaju nedaleko od njihove kuće.

- Oko 23.30 sati počele su bombe da padaju nedaleko od naše kuće, mi smo se spustili u podrum. Zavili smo Bojanu u ćebe, ona je tada imala 11 meseci, i spustili se u podrum. Zaboravili smo flašicu sa mlekom, suprug se vratio po flašicu do kuće. Kada je stigao ponovo u podrum uzeo je Bojanu u naručje, čučnula sam pored njih i kada je bomba udarila u temelj od kuće, sve nas je zatrpala zemljom. Od silne udarca usta su mi bila puna krvi - priseća se danas Marija.

Iako je njen suprug Božina bio zatrpan zemljom i ranjen, dozivao je suprugu Mariju, govoreći joj da se ne plaši.

- Čula sam da me neko zove, to je bio moj suprug, on je bio zatrpan isto zemljom. On je bio ranjen, ali u svesnom stanju, pričao je. Nakon toga stigli su moj otac i brat, koji su rukama pokušavali da nas izvuku iz zemlje, bombe su padale celu noć - priča Marija o toj strašnoj noći uoči Uskrsa 1999. godine.

Spasioci su, kaže Marija, prvo rukama izvukli njenog supruga Božinu:

- Moj tata je tada jedini video da se Bojana, moja beba, ugušila. Ujutru sam saznala da mi je beba mrtva, a suprug podlegao povredama zbog unutrašnjeg krvarenja.

Godine prolaze, a tuga za ćerkom Bojanom i suprugom Božinom koji su izgubili živote zbog NATO bombi, sve je veća, kao i praznina u srcu Marije Tošović. Ona danas živi sa mlađom ćerkom Anđelikom, koja ima 20 godina, a rođena je u junu 1999. godine.