U intervjuu koji je sa Novakom uradio poznati britanski novinar Džej Šeti, najbolji srpski teniser je do detalja opisao kroz kakav pakao je prolazio dok je trajalo bombardovanje naše zemlje.

Đoković je otkrio je kako se kao dečak 1999. godine osećao kada je NATO bombardovao Srbiju i Crnu Goru. Osvajač 15 grend slem titula razgovarao je sa novinarom i Jutjub zvezdom Džejem Šetijem kojem je u intervjuu objasnio kako je živeo tokom 78 dana neprekidnog bombardovanja Srbije.

- Moja zemlja je od 91, 92. pa sve do 2000. bila pod embargom. Borili smo se za hleb i mleko i ostale najneophodnije stvari za preživljavanje. Onda je, 1999. godine, Srbija bila bombardovana dva i po meseca bez prestanka, svake noći i svakog dana - rekao je Novak Đoković i dodao:

Moja porodica i ja smo se dva i po meseca budili tokom noći zbog sirena, aviona koju su nas preletali. Bilo je poražavajuće i zastrašujuce. Najgora stvar koju sam ikada video!

Đoković je objasnio sve strahote rata 1999. godine, ubijanje civila, razaranje fabrika...

- Bilo je užasno videti avione koji vam iznad glave bombarduju bolnice i sve ostalo. Mnogi nevini ljudi su umrli, a zahvalan sam što ja nisam izgubio nikog bliskog, iako znam ljude koji su izgubili sebi bližnje i to je ožiljak koji ću nositi do kraja života. Sećanja će ostati sa mnom do kraja života - rekao je Novak.

Ubistva nevinih ljudi, posebno dece teško su pali Đokoviću.

- Na početku sam osetio ono što je i većina našeg naroda - želeo sam osvetu. Ko su oni da bombarduju nevine ljude? Šta se dešava? Imao sam 12 godina i sećam se da sam se na dan rođendana krio u skloništima i smo rekli da ćemo se, posle nedelju, dve skrivanja, vratiti normalnom životu i to je bilo to. Da nas neće zanimati šta će se desiti jer, ako nas pogode, šta mi tu možemo?

Zatim se Novak prisetio proslave svog 12. rođendana.

Proveo sam ga sa prijateljima, igrajući tenis. Tada nismo išli u školu, tako da je to bilo super. Pevali su mi rođendansku pesmu, a ja se jasno sećam slike aviona koji svugde ispuštaju bombe. Bilo je užasavajuće, ali sam se u isto vreme osećao kao da odrastam i u tome su mi dosta pomogli roditelji.

I pored svih patnji, Đoković kaže da Srbi, kao i on ne žele bilo kome da se svete.

- Ne možemo da sudimo celoj naciji zbog odluka pojedinaca, grupa, institucija ili koga god da je odlučio da sprovede bombardovanje u delo i ubije nevine ljude. Ne možemo da sudimo ljudima zbog toga. Vi želite da oprostite njima, ali to jednostavno ne može da se zaboravi. Sa neke svetlije strane, to (bombradovanje) me je nateralo da budem dosta zahvalan u životu - poručio je Đoković.

Ponos i gordost - Mostovi najjača slika

Đoković otkriva da se često s porodicom priseti ratnih dana iz Beograda 1999. godine.

- Pričao sam pre neki dan sa bratom i ženom o tome šta je na nas ostavilo najveći utisak iz tog iskustva. Za mene je to bilo hiljade ljudi koji su se okupili na najbitnijim mostovima našeg grada kako bi ga zaštitili, noseći majice sa metama na njima i obojenim glavama, pevajući pesme i uživajući.

Poruka - Srbi, budite složni

Đoković otkriva da ga je ratno iskustvo oblikovalo kao osobu i kao tenisera.

- Dobio sam dodatnu glad za radom i treniranjem. Hteo sam da pokažem svetu šta može da uradi dečak iz ratom razorene zemlje, da može da bude najbolji u sportu koji je globalan. Sve što se desilo, desilo se s razlogom, a ja ne žalim ni za čim. To je moja karma i nešto kroz šta sam morao da prođem. Ne samo ja sa porodicom, nego svi mi kao nacija. Srpski narod je kroz istoriju prošao kroz mnogo ratova i nemaštine, tako da je lepo videti jedinstvo kod naših ljudi.

Pročitajte još: Prvi teniser sveta SPASAVA SRPSKU CRKVU u Francuskoj (FOTO+VIDEO)