Pevačica narodne muzike Lepa Lukić iz sela Miločaj, u blizini Kraljeva krenula je put slave iako joj je brat branio. Rano je ostala bez oca, a sudbina je odredila tako da se prvi put uspava i ne ode krene na put sa Silvanom Arlemulić koja je tada poginula.
Lepava Mušović koju svi znaju po imenu Lepa Lukić imala je samo dve godine kada je izgubila oca, ali kako kaže, pored majke je bila veoma srećna.
- Bila sam srećna sa mojom majkom, bez oca sam rasla, ali moja majka je bila i čovek i žena. Ona je imala dva hektara zemlje. Moj otac je bio vanbračno dete, kada je moja baba ostala udovica, ona je rodila mog tatu sa drugim čovekom, tako da oca nisam zapamtila, ali poštujem njegove sestre. Osam ćerki je imao taj čovek, kada je dobio mog tatu, priznao ga je u crkvi i ono sve što ide i onda mu je dao ta dva hektara zemlje i kolibicu koju je napravio za njega. I moja majka se uda za njega, u siromaha iz bogate porodice. Bila je to ljubav. Ona je obrađivala tu zemlju, ide u nadnicu kod drugog oni joj vraćaju, ona nije htela na pola to da da da se radi i ja sam već od 12-13 godina znala za te kopače da kuvam ručak, sve sam znala, da postavim... Zato ja znam da kuvam, zahvaljujući majci - kaže Lepa.
Foto: E-Stock/Aleksandar Bačlija
Majka je bila stub porodice i kako je pričala ranije, "njen anđeo čuvar", a brat je bio drugačiji od Lepe, tih i poslušniji. Ona je bila ta koja je češće dobijala batine.
- Nisam ja bila nemirna, on mi nije dao da pevam. Mama se nije bunila ali brat se protivio i ona nije smela od njega, muška glava kuće tako da se ne bi ljutio njen sin, moj brat, ona je prećutkivala ali je navijala za mene. Brat je mislio da ću ja po kafančinama da pevam, da me gosti pijani maltretiraju, nije on znao da ću ja da postanem Lepa Lukić, iz najbolje namere on nije hteo da pevam. Ja ga nisam ni pitala, išla sam na te audicije, svuda, sama sam išla, majka nije ni znala da me vodi, živela je u selu žena. Ja sam sama išla i autobusom i vozom. Prvo sam bila primljena u Radio Prištinu, onda sam u Novom Sadu isto bila primljena, molila sam da mi daju potvrdu kada će da idu moje pesme, da donesem bratu da mu pokažem i kažem: "Vidi ja sam primljena u Radio Novom Sadu". Kada sam to uradila on mi je rekao: "Ma da... Pa ti ćeš da imaš tremu", nije računao da ću ovo postati, ja mu kažem: "Pa nisam imala tremu, čim su me primili", sve sam se tako pravdala - kaže Lepa i dodaje:
- Počela sam da pevušim u okolini Kraljeva, on je bio agronom, radio je u Bečeju pa je onda studirao u Beogradu, dok još nije završio fakultet, kada je otišao u vojsku onda sam se ja dodvoravala njemu, slala mu pakete, pa kada je trebalo da izađe poslala sam mu odelo, a pevala sam u Srebrenici, najlepša bašta je bila, zvala se Raj i on je došao kada je izašao iz vojske i kada je video koliko tu ima publike, kako ja to pevam, šta je on znao kako ja znam pesme i kako se ponašam, rekao mi je: "Svaka tebi čast, ja za milijarde ne bih mogao da izađem da pevam", a on je mnogo lepo pevao, ali je imao strašnu tremu - priseća se Lepa.
Foto: E-Stock/Časlav Vukojičić
Lepa Lukić se nekoliko puta udavala, ali nije imala decu, zato kaže da bratanca i njegovu decu gleda kao svoje.
- Jeste, moja deca od malih nogu. Bratanac, jedinac on ima dvoje dece, to je kao da su moja deca, to su moji unuci koji mene poštuju i vole i znaju šta su sve od mene dobili. Ja sam srećna što oni mene poštuju. Zovu me Lila, ja njima dođem baba, ali iz milja kao kada se zove nana, ili lika, oni su mene prozvali Lila da me ne zovu baba. Odakle god dolazim sve živo njima donosim. Vezana sam za njih strašno - kaže Lepa Lukić.
Lepa je pored talenta za pesmu imala i talenta za glumu, pa se tako oprobala i u tom pozivu, ali, oprobala se i u rijalitijama.
- Jeste, ja sve volim, k'o majmun. Razlog je taj jer volim da trajem, da sam u narodu, ja se podmlađujem tako. Šta znači rijaliti, pa kad kažu : "Što ideš u rijaliti?", pa što da ne idem ne radim ja nešto što drugi rade, ali idem na dva meseca nikada nisam duže bila. Lepo sam se tamo provodila, svako veče doterana, našminkana, otpevam neku pesmu, iz šale sa ljudima - kaže Lepa.
Foto: TV Pink Printscreen
Lepa priznaje i da se plašila kako će izdržati u zatvorenom prostoru jer ima fobiju od istog, ali kaže da je uspela sama to da prevaziđe.
Tokom boravka u prvom rijalitiju Lepa je zajedno sa svojim kolegom Erom Ojdanićem dobila zadatak da brine o lutki bebi koja je umela da plače, koju je morala da ljulja...
- To je bio zadatak za mene i Eru, a dobije nagradu onaj ko je bolje izigravao majku iako je to lukta bila, ali to je bilo osmišljeno da vide ko će biti bolji roditelj. Normalno, mi pobedimo. Ona lutka plače, moraš da trčiš da gasiš ono da ne plače, da ljuljaš dete, da mu daješ da sisa, sve sam izigravala, pravu majku. Treći dan, treba da predam lutku, ja se ražalim, ja sam se unela u ulogu da sam bila bar tri dana majka. Evo sad mi... Gotova sam, ja sam strašno osetljiva - kaže Lepa drhtavim glasom.
Lepa se toliko vezala za lutku i tražila je da su organizatori morali da joj obećaju da će joj lutku pokloniti kada bude napuštala šou. Kada je trebalo da preda lutku, "počela je da kuka".
- Vezala sam se za lutku jednostavno sam umislila da sam prava majka. Nisam htela da izađem iz ispovedaonice, molila sam, dok mi ne daju lutku, a ond su mi rekli: "Dobro gospođo Lepa, obećavamo da ćemo vam dati kada budete izlazili". I to su i ispunili. Milica sam je ja nazvala, ona ima počasno mesto u mojoj spavaćoj sobi, pored mog kreveta, ima i krevetac. Imam macu i kad uzmem lutku u naručje, ona se naljuti, pa zabaci uši, gleda u mene, izbeči se. Ona je ljubomorna na lutku, ja je onda spustim, ona se umiri, ja ponovo uzmem, ona se puza meni uz kolena, ne zna da mi kaže, ali vidim da je ljubomorna - kaže Lepa.
Foto: Pink.rs
Pevačica je imala tri velike ljubavi i po srcu birala muževe. Od prvog je zadržala i prezime.
- Ja sam se udala mlada za Tomu Lukića, on mi nije davo razvod braka, jurio me, voleo me mnogo taj čovek. Nikada me nije pipuno ovako da sam doživela neko nasilje, ali me jurio da se pomiri sa mnom, nije mi dao sedam godina razvod braka, a nemamo ni decu. Advokati su zavoleli njega više nego mene koliko je on kukao. Bio je ljubomoran strašno ali me je mnogo voleo. On se posle razboleo i kada su mu u bolnici odsekli nogu on je zvao moju snahu na telefon da moli da dođem da ga obiđem. Nisam bila tu, bila sam u Kanadi, ali kada sam došla ja sam odmah otišla. I ja tamo, a on u trpezariji sa odsečenom nogom, ono koleno se malo videlo, kada sam ja naišla on samo pokrio, ja pirđem i otkrijem mu i kažem: "Nemoj ništa da kriješ to se svakome može desiti. Zašto sad, hteo si da dođem, a sad skrivaš odsečenu nogu, ne treba da skrivaš", a on kaže: "Znao sam da ćeš da dođeš". Posle me pustio na miru, nije me više jurio. Kada je on umro, njegova žena koja je dan-danas živa, ona to sigurno sluša, ja to stalno pričam, rekao joj je: "Zovi Lepu u utorak u dva sata da dođe. Ako je ti zoveš ona će da dođe da me obiđe". Ja nisam bila tu da me nađe žena, ali kada je rekao da ja dođem, on je u tom vremenu preminuo. Njegova žena mene zove i kaže žalosno: "Lepa, do smrti vas je pominjao", kaže: "Sahrana je prekosutra, hoćete da dođete?". Dođem sa moje dve prijateljice, a meni prilaze svi da izjave saučešće, kažem: "Nemojte ljudi, to povređuje ovu ženu", oni kažu: "Pa dobro, ali one je vas voleo" - kaže Lepa Lukić.
Autor: pink.rs
