Život pevačice Anabele Atijas i njene porodice prepun je burnih i turbulentnih dešavanja, koji bi mogli da se pretoče u pravi holivudski film. Iako je u životu prošla kroz mnoge teške faze, ono što je karakteristično za Anabelu je da se uvek trudila da iz svega izađe kao pobednik, sa jednom životnom parolom, a to je da su ljubav i zdravlje najvažnije stvari u čovekovom životu.

Pevačica je široj javnosti poznata i po tome što je uvek iskreno pričala o svojim problemima, smatrajući da ne treba da se guraju pod tepih. Zbog toga je mnogo puta stavljana na stub srama, ali su mnogi ljudi prepoznali njenu osećajnost, pa je tako godinama verno prate i ostaju uz nju. Ono što je za nju obeležilo 2019. godinu je pobeda njene ćerke Lune Đogani u drugoj sezoni najgledanije rijalitija u regionu "Zadruga", kao i razvod braka od Andreja Atijasa, koji je kasnije priznao da ima problem sa alkolizmom.

Anabela je otvorila dušu u novogodišnjem intervjuu za portal Pink.rs, sumirala utiske iz 2019. godine, a intervju možete pročitati u nastavku ovog teksta.

Ko je Anabela Atijas na kraju 2019. godine i kako vidiš sebe u 2020. godini?

- Iskreno, jedna srećna i zdrava žena, što je najvažnije. Sa porodicom oko sebe, puno ljubavi, bez obzira što imamo to turbulentno vreme iza sebe, i dalje smo živi i zdravi, što je najvažnije. Zdrav čovek ima sve.

Koji dođagaj je obeležio tvoju 2019. godinu, a koji je ostavio jak utisak, a da nije vezan za tebe i tvoju porodicu?

- Meni je sve u znaku moje ćerke. Nekako, njen uspeh, pobedila je samu sebe i sve svoje strahove, suočila se sa svim onim od čega bi normalni ljudi bežali. Vratila se ponovo, da kažem, na mesto zločina, i izašla kao pobednica, u svakom smislu te reči. Kao šlag na tortu, njena karijera. Jako sam zadovoljna što se godina završava u znaku Luninog uspeha, koji je za nas baš veliki. Moram da se osvrnem na jedan događaj, koji me je rastužio kao majku i ženu, to što je Severini oduzeto dete. Majka sam tri ćerke, dva puta sam se razvela, znam odlično koliko je teško majci oduzeti deti. To me boli. Demonstracija sile, preko deteta. To mi je ostavilo gorak ukus.

View this post on Instagram

Moje lepotice💕 Hvala @nia__royal__boo__kennel na ovoj sreći ❤️ #lunadjo

A post shared by Luna Djo (@luna_djogani) on Dec 26, 2019 at 12:41pm PST

Da li i ove godine provodite praznike radno ili ćete se porodično okupiti?

- Mislim da ćemo za Božić uspeti da se okupimo. Ne smem da obećam, svake godine, kad god sam želela da okupim celu porodicu, ili je Luna otišla, ili dobijemo poziv za posao. Porodica na okupu mene čini srećnom. Zdravlje je ipak najvažnije, meni su se ove godine, čini mi se, svi u jednom momentu razboleli, samo sam rekla - šta je ovo? Samo sam htela da na kraju godine svi budemo zdravi, eto, ostvarila mi se želja. Šta god da bih sada rekla, bilo bi bezveze. Držaću se toga.

Kako si sama istakla, turbulentna godina je iza vas, ali opet ste svi tu, i Luna, i Andrej.

- Tako je. Iako nismo biše bračni drugovi, toliko smo dobri prijatelji, dobro funkcionišemo. Pogotovo sad kad nema tog papira, kad vidiš da se sve radi iz srca. To prijateljstvo je uvek bilo prisutno, ali ja kao majka tri ćerke nisam mogla da ostanem imuna na neke stvari, moji potezi su bili očekivani. Sa druge strane, to što je on uradio da bi nas rasteretio i pokazao koliko mu je stalo, je za mene velika, velika stvar. Hvala mu na tome, mnogo sam ponosna. On je sad skroz drugi čovek, radi na sebi, na svom doktoratu. Ima puno planova, želi da pomaže ljudima, da priča o tome, ne stidi se toga. Što je retkost. Može samo da se kaže svaka čast. Svima može da se desi, to je bolest, to nije nikakav hir. On je kao mlad počeo da konzumira alkohol, to dete je upalo u neku krizu identiteta. Danas je jako teško izvesti decu na pravi put, svega ima oko nas. Ne zna se šta je u društvu. Jako je teško ostati danas normalan u glavi i zdrav. Doneti takvu odluku, evo mogu da pomenem i Gagija. I on je izašao kao pobednik iz cele priče, mogu samo da im čestitam. U kriznim situacijama se vidi kolika smo porodica, kada nam je teško, svi se okupimo. Porodica kao najbolji sistem podrške, ne postoji bolji sistem podrške od ujedinjene porodice. Na to sam najviše ponosna. Moje ćerke rade ono što osećaju, kada je bio taj proces njegovo izlečenja, one su same tražile da ga posećuju. Da ga zagrle, da ga mu pokažu koliko ga vole. To je njega toliko dizalo. Poruka za sve koji imaju taj problem: "Porodica puno znači".

Da li postoji neka želja koja ti se do sad nije ostvarila, a volela bi da ti se ostvari u 2020. godini?

- Nema želje koja mi se nije ostvarila. Poželela sam da Luna izađe kao pobednik, ne kao titula, nego da sebe pobedi, taj mentalni momenat, kada je ojačala i stala na binu bez drhtanja i spuštanja pogleda... To je bila moja želja, da ona bude dobro, to mi se ostvarilo. Nina kreće u prvi razred srednje, Blankica u prvi osnovne, poželela sam da ih upišem u neke škole u kojima će imati osećaj da su sva deca ista, da nisi kriv što ti je tata javna ličnost, da nisi loš ako su ti sestra i majka loše... Da svako dete ima svoje pravo, to se zove dečje pravo, bez obzira da li mu je otac ubica ili doktor nauka. To me je plašilo, Nina je najgore prošla kao srednja ćerka. Sve se jako odrazilo na nju. Želja mi je bila da to prebrodi i krene u školu u kojoj će se osećati bezbrižno. Tu sam želju ostvarila. Ne znam šta bih poželela, osim da sve ostane kako jeste. Samo da napredujemo kao duhovna bića, samo u tom smislu da napredujemo, mentalno i duhovno, da budemo zdravi. Sve ostalo će doći.

Da li možeš da izdvojiš neku najlepšu prazničnu uspomenu za čitaoce našeg portala?

- Pre tri godine je trebalo da pevam u Makedoniji, baš za Božić. Luna je tad izrazila želju da prvi put ide sa mnom tamo. Nas dve smo krenule, ostale smo zavejane sa još gomilom ljudi, tu negde kod Niša. Provele smo ceo Badnji dan u kolima, obigravale kao kiša oko Niša da nađemo put do Makedonije. Ja nikad nisam izneverila publiku, ali desio se užasan udes, nikako nije bilo šanse da se stigne. Posle milion pokušaja da stignemo alternativnim putevima, nije bilo teoretske šanse da stignemo. Vratili smo se u Beograd, gde nas je dočekala moja mama, a tu su bile i Nina i Blankica. Nas pet devojaka, žena, smo provele taj dan u tako toploj kućnoj atmosferi, a dan posle sam otputovala kod Andreja, on je tad bio u Ljubljani, proveli smo ceo dan u spa centru. To mi je baš ostalo kao predivno praznično iskustvo. Krenulo je katastrofa, a završilo se tako. To je ono kad kažu: "Ko zna zašto je to dobro". Naravno, moji nastupi su ponovljeni, na kraju je sve bilo dobro.

Za sam kraj intervjua, upitali smo Anabelu i šta bi poželela vama, našim vernim čitaocima u predstojećoj godini.

- Poželela bih da, pre nego što okrenu svoj neki unutrašnji nemir i bes, neku čežnju, i usmere to prema nekoj osobi, da se zapitaju da li treba da prvo reše tu bol u sebi. Kada reše tu bol, neka probaju ponovo da mrze tu osobu, shvatiće da neće moći. Sve mi projektujemo, sve pravimo sami, i strahove i taj bes. Strpljenje, kad naučiš kao jedno svesno biće da kanališeš određene situacije... Meni je prvo trebalo mnogo toga da se desi, pa da naučim da sve prvo sa strpljenjem propratim. Na kraju, da dočekam nagradu, lep ishod krajnji. Ne može niko da mrzi, a da je srećan. Krenite od sebe, rešite probleme, budite na visokoj energetskoj vibraciji, videćete da ne postoji osoba koja će vas nervirati i prema kojoj ćete slati mržnju, jer to je sve kao neki bumerang, uvek se vrati vama. To mi je neka želja. Dosta sam u poslednje vreme na svojoj koži osetila to. Samo sam shvatila da ljudi vrište za pomoć, sve je to jedan lanac. Kada bi svako krenuo od sebe da čisti, ovaj svet bi bio lepo mesto za život.

Autor: M.Popović / N. Vujčić