Glumica Ružica Sokić, koju publika najviše pamti po ulogama "običnih žena", preminula je u decembru 2013. godine, na Nikoljdan. Sa druge strane, njene kolege i danas govore da je Ružica bila sve osim "obične žene".

Ružica je inače bila i prva naša glumica koja je opsovala na sceni, a dugo se pričalo i o tome što je udarila Batu Stojkovića. Kad su joj oduzeli ulogu u filmu "Sutjeska", u kojem je trebalo da igra pored Ričarda Bartona, nije mogla da ćuti.

Kada su me izbacili zbog toga što sam bila toliko ružna, počela sam da ih pljujem po novinama jer sam bila nemoćna i nisam imala nikakav autoritet. A Tito je pratio sva dešavanja oko filma i verovatno je to negde pročitao. Sledeće godine kada sam dobila Zlatnu arenu u Puli za film "Žuta", on je svima čestitao na završnoj svečanosti, a kod mene se zadržao, uzeo me za ruke, pogledao u oči i rekao: "Sokićka, mnogo si opasna!" - prisećala se glumica za života.

Ružica Sokić je u jednom od svojih intervjua istakla da njen glumački put nije bio lak i da je dugo i temeljno gradila svoju karijeru na daskama koje život znače, Takođe, ona je priznala i da se dugo borila sa nedostatkom samopouzdanja, kao i da joj je pomoglo to što je bila tvrdoglava.

Moja nesigurnost bila je ogromna. A oni koji su imali svoje uticajne muževe i fanove, ponašali su se drugačije. Bili su sigurni da će, čak i ako upropaste predstavu, ipak dobiti sledeću ulogu. Ali, za nas koji nismo imali nikakvu podršku, to je bilo pitanje života i smrti. Stalno je bilo moram, a u umetnosti nema moranja jer je ona Božji dar. Važne su i okolnosti jer sam se ja, izgleda, sudbinski našla u tom vremenu, postala glumica crnog talasa i zapamćena sam po likovima tih žena sa dna, što sam teško prebolela - rekla je glumica pre nekoliko godina i dodala:

Stidela sam se što se pokazujem u tako nepovoljnom svetlu, ali eto, to je negde obeležilo moju ličnost. Jer, kada bi me ljudi videli privatno, govorili su: "Jao, pa vi niste tako ružni i prosti!" Nije mi bilo lako da igram te uloge. Sećam se da sam kupila te cake po železničkim stanicama, čak i na Pigalu u Parizu kada sam skinula jednu uličarku i plasirala ono što je ona govorila u komadu Ljubomira Simovića "Čudo u Šarganu". Mira Trailović nije mi dozvolila da stavim ćelavu periku zbog uloge, što sam silno želela, ali čim je posle premijere prestala da me kontroliše, ja sam je stavila. Tvrdoglavost me je mnogo koštala u životu, ali moja priroda je takva i uvek govorim istinu - otkrila je Ružica Sokić u jednom intervjuu.

Ružica Sokić do poslednjeg dana hrabro se borila sa teškom bolešću, a koliko je volela svoj posao govori i činjenica da se bavila glumom gotovo do samog kraja svog života. Ružica će ostati poznata po tome što je svoj život posvetila karijeri.

Bilo kakav uspeh meri se veličinom žrtvovanja. Ako je mala žrtva, mali je i uspeh i obrnuto. Dobro je što sam iskristalisala nešto što je veoma bitno, a to je da je važnije davati nego uzimati. Ko otkrije lepotu davanja, taj je spasao svoj život jer mislim da je to neuporedivo lepše nego uzimanje. Ja sam to na svu sreću naučila i uvek se radujem kad nekome nešto mogu da dam, pa makar to bila i lepa reč - rekla je jednom prilikom Ružica Sokić.

Autor: Pink.rs