Ne radi se o lenjosti – već o strahu od promene, uspeha i izlaska iz komfor zone.
Svi znamo šta bi trebalo da radimo. Da se više krećemo, zdravije hranimo, ranije legnemo, promenimo posao koji nas iscrpljuje ili konačno počnemo ono što već dugo planiramo. I opet – odlažemo. Sutra, od ponedeljka, od sledećeg meseca. Paradoks je u tome što najčešće odlažemo upravo one stvari koje su dobre za nas.
Prokrastinacija se često pogrešno tumači kao lenjost. U stvarnosti, ona je mnogo složenija. Iza odlaganja ne stoji manjak volje, već višak emocija – strah, nesigurnost, sumnja u sebe. Kada znamo da bi neka promena mogla da nas suoči sa neuspehom, kritikama ili sopstvenim granicama, naš um bira sigurniju opciju - ništa ne menjati.
Jedan od najneprijatnijih, ali i najčešćih razloga za odlaganje jeste strah od uspeha. Zvuči nelogično, ali uspeh nosi odgovornost. Ako nam krene, više nećemo imati izgovor. Očekivanja rastu – tuđa, ali i naša. A to je za mnoge zastrašujuće. Lakše je ostati u poznatom, čak i ako nas to mesto ne čini srećnim.
Komfor zona je varljivo sigurna. U njoj možda nismo zadovoljni, ali znamo šta da očekujemo. Nema iznenađenja, nema rizika, nema odbijanja. Svaki korak van tog prostora zahteva energiju, hrabrost i spremnost na greške. Zato um često sabotira promenu, ubeđujući nas da „nije pravi trenutak“.
Digitalni svet dodatno hrani prokrastinaciju. Telefon nudi trenutno olakšanje – skrolovanje, poruke, kratke pauze koje se pretvore u sate. Mozak bira brzu nagradu umesto dugoročne koristi. Ne zato što smo slabi, već zato što je sistem tako dizajniran.
Foto: Unsplash.com
Dobra vest je da prokrastinacija nije trajno stanje. Ona je signal. Znak da nas nešto plaši ili da smo previše strogi prema sebi. Promena često počinje tek kada prestanemo da tražimo savršen trenutak i dozvolimo sebi da budemo nesavršeni u procesu.
Možda nije problem u tome što odlažemo. Možda je problem u tome što previše razmišljamo, a premalo dozvoljavamo sebi da pokušamo. Jer stvari koje su dobre za nas često traže upravo ono od čega najviše bežimo – hrabrost da krenemo, čak i kada nismo potpuno spremni.
Autor: S.Paunović
