Da li majčino mleko sadrži probiotike?

Majčino mleko je poznato kao čudesna formula, koja, osim što daje život i potrebnu hranu novorođenčetu, sadrži obilje hranljivih materija i drugih supstanci potrebnih za njegov opstanak. Sve do nedavno, naučnici nisu bili sigurni da li se i probiotici i prebiotici nalaze u majčinom mleku, ali su skorija istraživanja pokazala da u majčinom mleku postoji prisustvo i obilje oba faktora.

Majčino mleko se proizvodi kako bi se optimizovalo zdravlje i ishrana novorođenčeta, i sadrži proteine, masti, ugljene hidrate, kao i hranljive materije i različite imune ćelije. Takođe sada znamo da majčino mleko sadrži i bakterije, čiji se sastav menja tokom laktacije i varira od žene do žene.

Od creva do majčinog mleka

Trenutno uverenje koje vlada je, da bakterije koje se nalaze u majčinom mleku, potiču iz majčinih creva. Smatra se da prenosu majčinih bakterija iz creva u mleko posreduju crevne dendritske ćelije. Ove ćelije prodiru u sluznicu creva, koristeći svoje dugačke izbočine nalik na strune, i uzimaju uzorak rezidentnih bakterija iz creva.

Onda ove ćelije, koje sadrže uzorak crevne mikrobiote majke, zatim putuju preko limfnog sistema do drugih mukoznih površina u telu, uključujući mlečnu žlezdu u laktaciji. Ovde se majčina mikrobiota izlučuje u mleko da bi ga dete usvojilo. Morate priznati- kakav fascinantan proces!

Probiotski suplementi koji se nalaze u majčinom mleku

Postoji premisa da su specifični sojevi, koje je majka konzumirala u obliku probiotika, kasnije pronađeni u majčinom mleku.

U studiji Nasiraii et al (2011), 10 od 20 žena je konzumiralo Lactobacillus rhamnosus, tokom 30 dana. Sve žene uključene u studiju dojile su bebe stare 1-6 meseci. U grupi žena koje su uzimale probiotike, kasnije je otkriveno da 4 od 10 žena imaju ovaj soj u majčinom mleku.

Iako je ova studija mala, veoma je ohrabrujuće videti da je 40% probiotske grupe uspešno prenelo suplementirani probiotski soj u majčino mleko.

Postoje i neke druge zanimljive teorije u vezi sa translokacijom bakterija iz creva u majčino mleko. U studiji Jeurink et al (2013), sugeriše se da hormonske promene olakšavaju kretanje bakterija. Progesteron može povećati permeabilnost creva, kako bi omogućio translokaciju bakterija u krvotok, i konačno u mlečne žlezde u majčinim dojkama.

Mikrobiom dojke

Mikrobiom creva je dobio veliku naučnu pažnju poslednjih decenija, i to sa pravom, jer je ovo stanište izbora za mnoge bakterije u našem telu, ali postoje i drugi značajni mikrobiomi u našem organizmu, kao što je recimo, mikrobiom kože.

Nedavno je studija objavljena u časopisu Scientific Reports otkrila da se u ženskim dojkama nalazi složen ekosistem bakterija, koji se mnogo razlikuje od mikrobioma kože, formirajući poseban mikrobiom. Pored toga, istraživači su otkrili da se bakterije dojke kod žena sa i bez raka dojke značajno razlikuju. Naučnici sa klinike Mayo koristili su sekvenciranje DNK za analizu sterilnog tkiva dojke uklonjenog od 33 žene. Zatim su uporedili rezultate sa brisevima uzetim sa kože dojke, kao i sa brisevima obraza istih pacijenata.

Rezultati uzoraka otkrili su da se mikroorganizmi pronađeni kod žena sa zdravim tkivom dojke (osim benigne bolesti dojke), razlikuju od onih sa potvrđenom dijagnozom raka. Pacijenti sa rakom imali su veću količinu raznih bakterija kao što su Fusobacterium, Atopobium i Lactobacillus, što se značajno razlikovalo od mikrobioma kože. Ono što je zanimljivo u vezi sa ovom specifičnom studijom je da su uzorci prikupljeni u sterilnoj operacionoj sali, za razliku od prethodnih studija. Međutim, takođe treba napomenuti da studija nije prikupila uzorke tkiva dojke od žena bez bilo kakvih abnormalnosti dojke.

Rezultati studije su intrigantni, ali u ovoj fazi postoji mnogo više pitanja na koja treba odgovoriti. Šta tačno znači prisustvo ili nedostatak određenih bakterija u mikrobiomu dojke? Da li prisustvo bakterija ukazuje na uzrok raka, ili kolonizuju tkivo dojke kao rezultat razvoja raka?

Prethodne studije su pokazale da je Fusobacterium, jedan od rodova koji se nalaze u kancerogenim dojkama, ranije bio povezan sa kolorektalnim karcinomom, ali istraživači kažu da je potrebno više istraživanja kako bi se tačno utvrdila uzročna veza ova dve pojave. Onkolozi sa klinike Mayo ističu da ove bakterije mogu delovati tako što luče faktore virulencije ili stvaraju proinflamatorno okruženje.

Probiotske kapi

Usled svih ovih dragocenih studija i podataka koje smo saznali, zaključujemo da je veoma je važno, i za majku i za dete, razvijati zdrav crevni mikrobiom. Za razvoj i podršku zdravom mikrobiomu kod novorođenčadi i dece se preporučuju probiotske kapi BebiCol® sa cinkom, koje sadrže probiotsku kulturu Lactobacillus rhamnosus GG u dokazano efikasnoj dozi, cink i vitamin D3.

Probiotske kapi BebiCol® sa cinkom se preporučuju već od prvog dana života:

• kod dijareje

• kod ekcema atopijskog dermatitisa i alergijskih oboljenja

• za jačanje imuniteta i prevenciju infekcija u kolektivu

• za regulaciju crevne mikrobiote kod novorođenčadi, odojčadi i dece

Autor: pink.rs