Naravno, trčanjem da uhvatite plen- ili izbegnete da to budete.Lov je bio način na koji su ljudi ostajali u formi od početka vremena. Međutim, vremenom su ljudi tražili načine da poboljšaju svoje zdravlje i performanse na manje po život opasne načine.

Mala istorija fitnesa

Stara Grčka i odnos prema zdravom telu koren je onoga što danas nazivamo modernim klubom zdravlja ili teretanom. Reč „gimnazija“ koju nalazimo u mnogim nazivima za teretanu (gym na engleskom jeziku) potiče od grčke reči „gimnos“, što u prevodu znači nag, odnosno go. Tako su se nazvale prve sale u kojima se praktikovao sport. On je tada bio rezervisan samo za muškarce, koji su u sali uvek bivali goli, kako bi telo imalo punu slobodu pokreta.

Fiskulturne sale su u to vreme obično bile mesta za školovanje mladića (proći će još vremena dok ne dođemo do žena u sali), gde se uz kupanje podrazumevalo i fizičko vaspitanje. Stari Grci su dizajnirali ove javne fiskulturne sale za sportiste, da treniraju za otvorene igre, kao što su Olimpijske igre. Kondicija i briga o telu bili su deo celokupne filozofije starih Grka, zajedno sa obrazovanjem. U stvari, ističući početke javnih teretana u Atini, nailazimo na Platonovu Akademiju ili Aristotelovu školu Licej.

Fitnes u srednjem veku

Nakon pada grčko-rimskih imperija, teretane, zajedno sa umetnošću i muzikom, nestaju. Kult lepog i zdravog tela doživeo stigmu od strane crkve, koja je upravljala svakim aspektom života građana. Dakle, sport i fitnes u srednjem dobu su se svodili na kulučenje u polju za niže stanovništvo i balske igre za viši stalež.Tek početkom 1800-ih teretane su u Nemačkoj doživele manji preporod. Ipak, to nisu bile teretane kakve danas imamo, već dosta skromnije. Sredinom 19. veka škole su počele da grade fiskulturne sale kako bi pomogle u jačanju svojih naprednih atletskih programa. To je ponovo izazvalo fascinaciju i uvažavanje javnosti ne samo zdravstvenih prednosti vežbanja, već i estetike tela koje je u dobroj fizičkoj formi.

Kako je nastao fitnes?

Prva komercijalna teretana se obično pripisuje francuskom gimnastičaru, Hipolitu Trijatu. Otvorio je svoj prvi klub u Briselu, a zatim i drugi u Parizu kasnih 1840-ih. Krajem 19. veka, još jednu teretanu osnovao je preduzetnički muzički moćnik Eugen Sandov. Godine 1901. Sandov je organizovao prvo svetsko takmičenje u fizičkom izgledu i formi tela. Kasnije je promovisao i ono što će postati fitnes stil života, plasirajući razne publikacije, opremu i dijetetske proizvode, i upravljajući lancem fitnes centara širom Velike Britanije.

Godine 1939, legenda fitnesa Džek LaLan otvorio je ono za šta se veruje da je prvi zdravstveni klub u SAD u Ouklandu, Kalifornija. U vreme kada su lekari upozoravali pacijente o opasnostima povezanim sa dizanjem tegova i rigoroznim vežbama, LaLan je uspeo da dizajnira i predstavi mnoge od sprava koje se u nekom obliku i dalje koriste u teretanama širom sveta. On je čak bio i rani zagovornik da i žene mogu dizati tegove, iako je taj koncept vrlo malo njih prihvatilo u ranim danima.

Kako su 80-e godine promenile fitnes

Te burne 80-te bile su pune adrenalina i dovele su do sve većeg broja lanaca teretana. Pored toga, uspeh video snimka za vežbanje Džejn Fonde naterao je mnoge žene da se aktivno pozabave svojim telom. Počela je era koja ne jenjava, i u kojoj je fizička aktivnost dobila na važnosti i postala svojevrsna filozofija modernog čoveka. Barem onog koji nije potpao pod uticaj brze hrane, koju obično i obilno konzumira ispred džinovskog televisora, u udobnoj fotelji i sa minimumom pokreta.

Zašto je fitnes važan?

Redovna fizička aktivnost jedna je od najvažnijih inicijativa i disciplina koje možete priuštiti svom zdravlju. Biti fizički aktivan može poboljšati zdravlje vašeg mozga, pomoći u upravljanju težinom, smanjiti rizik od bolesti, ojačati kosti i mišiće, i poboljšati vašu sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti.Odrasli, deca i stariji koji manje sede i obavljaju bilo koju količinu umerene do intenzivne fizičke aktivnosti (u zavisnosti od stanja organizma, godina i fizičke predispozicije) uživaju mnoge zdravstvene prednosti.Ono što je dobro kod fizičke aktivnosti je to što baš svako može iskusiti zdravstvene prednosti bilo koje vrste vežbi- starost, sposobnosti, forma ili težina nisu bitni. Važno je samo koordinisati zahtevnost zadataka sa opštim stanjem organizma.

Neposredne koristi fitnesa

Neke prednosti fizičke aktivnosti na zdravlje mozga dešavaju se odmah nakon sesije umerene do snažne fizičke aktivnosti. Prednosti uključuju poboljšano razmišljanje ili kognitivne funkcije za decu od 6 do 13 godina i smanjeno kratkoročno osećanje anksioznosti kod odraslih. Redovna fizička aktivnost može pomoći da vaše veštine razmišljanja, učenja i rasuđivanja ostanu oštre kako starite. Takođe, fitnes može smanjiti rizik of depresije i anksioznosti i pomoći vam da bolje spavate.

Održavanje težine

Baš kao i način ishrane, i rutina fizičke aktivnosti igra ključnu ulogu u kontroli težine. Dobijate na težini kada unosite više kalorija kroz jelo i piće od količine kalorija koje sagorevate, uključujući i one koje ste sagoreli tokom fizičke aktivnosti.Da održite svoju težinu potrebno je da se bavite do 150 minuta nedeljno umerenom fizičkom aktivnošću, što može uključivati ples ili rad u dvorištu. Možete postići cilj od 150 minuta nedeljno sa 30 minuta dnevno, 5 dana u nedelji.Ljudi se veoma razlikuju po tome koliko im je fizičke aktivnosti potrebna za kontrolu težine. Možda ćete morati da budete aktivniji od drugih da biste dostigli ili održali zdravu težinu.Da biste izgubili težinu i zadržali je takvom, biće vam potrebna velika fizička aktivnost osim ako ne prilagodite svoje obrasce ishrane i smanjite količinu kalorija koje jedete i pijete. Za postizanje i održavanje zdrave težine potrebna je i redovna fizička aktivnost i zdrava ishrana.

Šta je važno znati ako se bavite fitnesom?

Dakle, ako ste redovno fizički aktivni, možete:

• smanjiti rizik of srčanog udara.

• bolje upravljajte svojom težinom.

• imati niži nivo holesterola u krvi.

• smanjiti rizik od dijabetesa tipa 2 i nekih karcinoma.

• imati niži krvni pritisak.

• imati jače kosti, mišiće i zglobove i manji rizik of razvoja osteoporoze.

Pre svega, fizička aktivnost zahteva određenu ishranu i opštu odgovornost prema organizmu. Iako smo pobrojali isključivo pozitivne posledice bavljenja fitnesom, ne smemo zaboraviti koje obaveze imamo jednom kada počnemo da se bavimo bilo kakvom fizičkom aktivnošću.

Magnezijum i fitnes

Pored umerenog bavljenja dok ne dođete u formu, važno je obratiti pažnju i na suplemente koje biste mogli da unosite i na taj način sprečite bilo kakve komplikacije ali, i da pojačate efekat vežbanja. Recimo, magnezijum generalno doprinosi dobrom opštem zdravlje, i pomaže u sprečavanju povreda opuštanjem zategnutih mišića. Bez dovoljno magnezijuma, mišići se ne mogu pravilno opustiti, što može uzrokovati grčeve. Nizak nivo magnezijuma može stvoriti nakupljanje mlečne kiseline, za koju se zna da uzrokuje bol i zatezanje nakon treninga.

Pored toga, magnezijum pomaže u balansiranju i kontroli hormona stresa. Konkretno, magnezijum je neophodan za proizvodnju serotonina, koji je odgovoran za opuštanje nervnog sistema i podizanje raspoloženja. Serotonin takođe doprinosi zdravom snu. Nedostatak magnezijuma ometa san, ne samo zbog njegove uloge u proizvodnji serotonina, već i zbog toga što ruši hormon melatonin koji reguliše san.

Magnall® je potpuno prirodan multimagnezijum brend koji se sastoji od 7 proizvoda preporučenih svima, kako bi organizmu omogućili dnevne potrebe za magnezijumom (375 mg), u kombinaciji sa pažljivo odabranim formulacijama vitamina i minerala. Zbog posebnog tehnološkog procesa proizvodnje Magnall® proizvoda, raspoloživost i apsorpcija magnezijuma su značajno veće. U odnosu na svoje potrebe i ritam fizičke aktivnosti odaberite Magnall® Citrate za više snage i energije svakoga dana, Magnall® Cardio da biste sačuvali zdravlje srca i krvnih sudova, Magnall® Relax za očuvanje nervnog sistema i borbu protiv stresa, Magnall® Sleep za dobar i kvalitetan san ili Magnall® Immuno kako biste ojačali i unapredili svoj imuni sistem!

Autor: Pink.rs