Naučnici su 12 nedelja pacovima davali dodatke u ishrani na bazi cimeta istovremeno ih hraneći visokokaloričnom hranom. Testovi sprovedeni na pacovima pre i nakon završetka eksperimenta su pokazali da su pacovi nakon uzimanja dodataka s cimetom imali više antioksidansa i protivupalnih molekula u telu nego pre.

Takođe, smanjila im se ukupna kilaža i obim u struku, bez obzira što su jeli masnu i tešku hranu.

Cimet je dokazao da ima puno zdravstvenih koristi. Uz gore nabrojene koristi, tu se ubraja i smirenje probave i poboljšanje rada mozga, konkretnije brže razumevanje nove građe, piše Dejli Mejl.

Prema istraživanju sprovedenom u Medicinskom centru Univerziteta Rush u Čikagu 2015. godine, cimet je dokazano povećao proizvodnju proteina koji pomažu u organizaciji i skladištenju informacija. U istraživanju piše da je dovoljno dnevno staviti prstohvat mlevenog cimeta u kafu ili na ovsene pahuljice kako bi se poboljšalo pamćenje.

Začin cimet se pravi od kore drveta cimeta, a pun je antioksidansima, pomaže kod smanjivanja nivoa šećera u krvi i može sprečiti razne upale.

U istraživanju sprovedenom 2010. godine u Centru za primenjene zdravstvene nauke dokazano je da voda s cimetom sadrži dovoljno antioksidanta da smanji šanse za dobivanje prekomerne težine za čak 23 posto.