Poslednje dve godine, za nju i njene zaposlene, nije bilo ni Nove godine, ni Božića... Svaki dan su gledali smrt u oči, spašavali živote, mnoge i gubili. A kraj se i dalje ne nazire....Direktorka COVID bolnice u Batajnici pristala je da na naša pitanja odgovori, ne samo kao profesionalac, već i potpuno emotivno... ljudski... o tome kako se nakon dve duge godine, osećaju ona i njene kolege.

1. Korona je i u tekućoj godini nešto što nas je sve obeležilo. Kako ste se vi i vas tim borili sa ovom pošasti?

Borba je teška i veoma iscrpljujuća. Previše dugo traje. Za mene skoro pune dve godine. Dve godine bez mira, predaha, puno neprospavanih noći. Podići najveći sistem u Kovidu, krenuti od nule, iz početka, to je nešto toliko teško i izazovno da se ne može prepričati.

2. Koliko je bilo teško organizovati se?

Naravno da je bilo teško organizovati sve. Sakupiti kadar, i to sa raznih strana, uključiti nove mlade lekare, medicinske sestre bez ikakvog prethodnog iskustva. Sa druge strane, u početku nismo ni znali sa čime se borimo i suočavamo. Strah od novog i nepoznatog bio je iznad svega. A rad ne prestaje ni kada zatvorim vrata bolnice za sobom jer nosite posao kući, a pre svega mislim na bezbrojne telefonske pozive, poruke, mejlove. Na drugoj strani je porodica. Jer svi smo mi i majke, domaćice, supruge, sestre, kćerke.

3. Šta je najteže padalo vama kao lideru najveće Covid bolnice u Srbiji?

Najteže su mi padale izgubljene bitke. Svaki izgubljeni život podjedanko bio mi je važan, ali veoma boli kada izgubite nekog mladog, prethodno zdravog koji je tek kročio u život. To neizmerno boli zaista.

4. Na koji način ste hrabrili svoje osoblje?

Hrabrila sam ih razgovorima, porukama, sastancima. Nema dana da nisam bila sa njima. Mislim da je veoma važno kada neko može računati na vas kao na doktora i čoveka. I kada nisam mogla da ponudim rešenje nekog problema, uvek sam bila tu za razgovor.

5. U kojoj situaciji je vama lično bilo najteže?

Bilo je više teških momenata. Jedan je bio taj kada sam morala da se odjavim za prijem novih bolesnika jer više nije bilo mesta u bolnici. Drugi bolan trenutak bila je nedelja u kojoj je preminulo pet mladih ljudi, svi iz iste sobe. Svakim danom i to prebrzo, odlazio je jedan po jedan, pri čemu je najmlađa među njima bila devojka stara 20 godina. Nema dana da ih ne pomenem.

6. Šta imate da poručite svojim zaposlenima u Novoj godini?

Želim da ima poručim dobro zdravlje pre svega. Želim da svi mladi ljudi koji su privremeno zaposleni u bolnici "Batajnica" dobiju stalno zaposlenje. Svi oni, i lekari i medicinske sestre jesu naše blago, sa njima sa ponosi naša bolnica i na njima treba da počiva budućnost našeg zdravstvenog sistema.

7. Šta imate da poručite građanima Srbije u Novoj godini?

Želim da budu svi živi, zdravi i srećni. Da budu spokojni i mirni i da se više nikada u životima nas i naših potomaka ne ponovi godina kakva je bila 2021 godina.

Autor: Zorica Lazarević