Gotovo da nema osobe koja u svom životu bar jednom nije bila lečena antibioticima. Priča izmeđučovečanstva i antibiotika tekla je od početnog oduševljenja i nade u laku i brzu pobedu nad svimbolestima izazvanim bakterijama, preko zamaha u proizvodnji i primeni sve više različitih vrstaantibiotika, do saznanja da oni ipak nisu čarobni štapić koji će rešiti sve naše probleme i približiti nasidealu savršenog zdravlja. Ubrzo smo saznali i da bakterije mogu da uzvrate udarac nastankom iširenjem otpornih sojeva i da se ovo moćno oružje ne sme olako koristiti kako ne bi izgubilo svojuefikasnost i svrhu.

Poslednjih decenija se zaista mnogo priča o adekvatnoj upotrebi antibiotika koja podrazumeva nesamo izbor pravog leka onda kada za njim postoji potreba nego i apsolutno izbegavanje upotrebeonda kada to nije neophodno. Ističu se sada već dobro poznati primeri bolničkih bakterija od kojih suneke postale otporne na gotovo sve nama dostupne antibiotke, a nose pomalo bombastična imenakoja za cilj imaju da podignu nivo svesti o opasnosti koju neadekvatna primena antibiotika sa sobomnosi. Međutim, ponekad bacajući akcenat na ovu veliku opasnost, zaboravljamo mnogo češćeprateće pojave upotrebe antibiotika koje mogu uticati na tok lečenja i kvalitet života pacijenata. Tuse pre svega misli na dijareju izazvanu antibioticima koja se javlja kod svakog trećeg pacijenta naantibiotskoj terapiji.

Sada je već gotovo svima dobro poznato da bakterije, ali one „dobre“ bakterije u našim crevima,imaju nezamenjivu ulogu u varenju hrane. Danas nam je dostupan veliki broj informacija o tomekoliko su te bakterije bitne za normalno funkcionisanje organa koji na prvi pogled nemaju baš mnogoveze sa crevima. Ova crevna flora, koja se danas pravilnije naziva ''crevna mikrobiota'', obuhvata nesamo bakterije, nego i sve druge mikroorganizme koji se nalaze u našim crevima. Neke crevnebakterije takođe učestvuju u varenju žuči i razlaganju nekih lekova, ali i omogućavaju stvaranjevitamina B i vitamina K. Sem toga crevna mikrobiota pomaže u regulaciji imunog sistema,zapaljenskog odgovora, ali i radu centralnog nervnog sistema preko osovine mozak-creva. Na kraju,ulogu „dobre“ crevne flore u sprečavanju delovanja patogenih (štetnih) mikroorganizmima i uodržavanju adekvatne funkcije crevne barijere. Stoga se crevna mikrobiota može posmatrati i kaojedan od najvećih i najznačajnijih organa našeg organizma.

Na osnovu svega ovog jasno je pred kakav izazov svaka upotreba antibiotika stavlja normalnu crevnufloru, a time i naš organizam u celini. Antibiotici koje koristimo nažalost ne znaju da prave razlikuizmeđu „dobrih“ bakterije u crevima od onih „loših“ na koje treba da deluju. Svaki unos antibiotikadovodi do narušavanja ravnoteže u crevima, pri čemu nestaju dobre bakterije koje su rasle irazvijale se zajedno sa nama i pomagale normalno funkcionisanje našeg organizma. Možda najbrža inajvidljivija manifestacija ovog problema je dijareja koja nastaje kao posledica upotrebe antibiotika igubitka ravnoteže između dobrih i loših bakterija na navou creva. Poremećaj sastava crevnemikrobiote, koji prati upotrebu antibiotika, dovodi do povećanja sekrecije vode u crevima i pojaveučestalih neformiranih stolica. Osim toga uništavanje dobrih bakterija stvara uslove za naseljavanjeonih loših, za koje pod normalnim okolnostima nema mesta. Jedna od njih je i bakterija klostridijakoja izaziva ozbiljno zapaljenje u crevima, koje može biti i životno ugrožavajuće.

Kada sve ovo uzmemo u obzir, jasno je da čak i kada imamo apsolutno opravdan razlog za upotrebuantibiotika, terapiji moramo da pristupimo oprezno i uz odgovarajuću pripremu, kako bismo izbegliili bar na minumum sveli prethodno navedene neželjene efekte. Jedno od mogućih rešenja za ovajproblem je primena probiotskih preparata čijom upotrebom obezbeđujemo našem organizmudodatnu „zalihu“ dobrih mikroorganizama. Oni preuzimaju ulogu dobrih bakterija stradalih odantibiotika, ali i sprečavaju razmnožavanje i kolonizaciju crevne sluznice onim bakterijama koje neželimo. Među preparate koji uvek predstavljaju dobar izbor uz antibiotike, nesumnjivo spada Saccharomyces boulardii (Bulardi®).

Ova jedina probiotska gljivica ometa vezivanje loših bakterija za sluznicu creva, pomaže očuvanjunjenog pravilnog funkcionisanja, ali i direktno neutrališe bakterijske toksine i sprečava njihovovezivanje za creva, a na taj način i njihovo štetno delovanje. Stoga je razumljivo što studijesprovedene širom sveta pokazuju njenu visoku efikasnost u sprečavanju nastanka antibioticimauzrokovane dijareje. Jedna takva studija sprovedena je pre nekoliko godina i u Srbiji, u Kliničko-bolničkom centru „Dr Dragiša Mišović-Dedinje“. Studija je pokazala je da upotreba Bulardija® kodbolničkih pacijenata više od tri puta smanjila rizik od dijareje izazvane antibioticima.

Imajući sve ovo u vidu, jasno je da su antibiotici moćno oružje za lečenje bakterijskih bolesti.Međutim na raspolaganju su nam alati da to oružje učinimo još snažnijim i preciznijim, povećavajućiefikasnost, a smanjujući neželjene efekte. Jedan od njih su definitivno i probiotski preparati, a međunjima Bulardi®.

Autor: M.M.