Kada se spomene jagorčevina, većini nas prvo padnu na pamet mali, beličasto-žuti cvetovi koji su, zajedno sa drugim cvećem, krasili vrtove našeg detinjstva.

Uglavnom se misli da jagorčevina samo izgleda lepo, ili raste tek onako slučajno u prirodi, ali ova višegodišnja biljka latinskog naziva Primula officinalis (Primula veris), krije u sebi izuzetnu lekovitost.

Jagorčevina je biljka koja je poznata i pod mnogo drugih, takozvanih “narodskih” naziva:

• jaglac

• jaglika

• bela bukvica

• grmuljica

• piskalica

• prvi cvit

• cvićac i druge

Jagorčevina spada u zeljaste biljke

Jagorčevina takođe spada u višegodišnje biljke, koje među prvima cvetaju u proleće- od februara do maja. Zanimljivo je i to da je ova biljka dvopolna, te razlikujemo mušku i žensku jagorčevinu. Muški cvet jagorčevine cveta najranije u celoj Evropi, a u zapadnoj Evropi je poznat pod nazivom primerose, (lat. primarosa), što znači “prva ruža”. Ženski cvet jagorčevine predstavlja zeljastu biljku, niskog rasta, koja može narasti od 10 do 30 centimetara u visinu, sa bazalnom rozetom listova. Na vrhu svake stabljike nalazi se kišobran sa više cvetova, koji mogu biti svetložute, bele, crvene i ružičaste boje.

Jagorčevina – način čuvanja

Jagorčevina se lako uzgaja, te je zato čest ukras naših domova i bašti. Odgovaraju joj pretežno niske temperature, veoma je otporna na hladne zime, međutim, tokom leta je treba zaštititi od jakog sunca i toplote. Takođe je potrebno redovno je zalivati, jer ne voli suvo tlo.

Jagorčevina – delotvornost i primena

Iako je veoma vredna biljka, sa dosta lekovitih svojstava, jagorčevina nije dovoljno iskorišćena, ili se za njenu lekovitost malo zna. U svom sastavu jagorčevina sadrži natrijum, kalcijum, vitamin C, karoten, primaverin, primulaverin, saponin, salicilate, a u samom cvetu flavonoide i enzime. Saponini i salicilati deluju antiinflamatorno i antikoagulativno, pa posebno utiču na saniranje svih vrsta upala u telu.

Saponini deluju na bronhije, razređuju gust sekret u disajnim organima, i olakšaju njegovo izbacivanje. Stoga sirup od jagorčevine, kao i čaj od jagorčevine predstavljaju jedno od najefikasnijih prirodnih sredstava za doprinos kod iskašljavanja šlajma, i preporučuju se za produktivni kašalj.

Jagorčevina i njeni oblici primene

Sirup za kašalj koji sadrži jagorčevinu doprinosi iskašljavanju sekreta iz bronhija, respiratornom zdravlju i smirivanju nadraženosti grla. Jagorčevina sirup pospešuje razređivanje sekreta, te njegovo lakše izbacivanje, kao i čišćenje disajnih puteva.

Čaj od jagorčevine ljudi koriste kao:

• čaj za bronhitis

• čaj za kašalj

• čaj za iskašljavanje

U suštini sirup za produktivni kašalj za decu i odrasle doprinosi respiratornom zdravlju i smirivanju nadraženosti grla, i olakšava iskašljavanje sekreta.

Herbiko® natural Jagorčevina

Ako ste u potrazi za odgovarajućim biljnim proizvodom sa jagorčevinom koji doprinosi smanjenju kašlja, pravo rešenje za vas je prirodni preparat od jargorčevine Herbiko®.

Herbiko® natural Jagorčevina na višestruki način može pomoći kod:

1. Produktvnog kašlja

2. Razređuje gust sekret i podstiče iskašljavanje

3. Podstiče izbacivanje sluzi iz bronhija

Ukoliko se pitate kako smiriti kašalj kod dece, kao i kod odraslih, neka Vaš siguran izbor bude Herbiko® jagorčevina!

Ovaj preparat je takođe preporuka i za produktivni kašalj kod dece, jer olakšava iskašljavanje sekreta iz disajnih puteva.

Literatura:

1. Plants for a future “ Primula veris”; http://www.pfaf.org/user/Plant.aspx?LatinName=Primula+veris

2. “10 Benefits of Evening Primrose Oil and How to Use It”; https://www.healthline.com/health/evening-primrose-oil

3. Karl 1, G Müller, P A Pedersen “Flavonoids in the flowers of Primula officinalis”; https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/17401825/

4. L Lysanne Apel 1 2, Dietmar R Kammerer 3, Florian C Stintzing 4, Otmar Spring 5 “Comparative Metabolite Profiling of Triterpenoid Saponins and Flavonoids in Flower Color Mutations of Primula veris”; https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/28098796/

5. L.and P. elatior (L.) Hill Raw Materials Katarzyna Bączek, * Jarosław L. Przybył, Małgorzata Mirgos, Olga Kosakowska, Izabela Szymborska-Sandhu, and Zenon Węglarz “ Phenolics in Primula veris”; https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5557003/

Autor: P.R.