Razlozi za takva osećanja mogu biti različiti - loša finansijska situacija, nemogućnost da se negde putuje, ili da se napravi raskošna praznična trpeza. Praznik je period kada je obično cela porodica na okupu, pa tada “isplivaju” problemi koji su tokom godine gurani pod tepih, što pojačava tenziju u odnosima.

Posebno je teško onima koji praznike čekaju sami, bez bliskih osoba, koji su u prethodnoj godini pretrpeli gubitak ili bolan raskid. Razmišljanje da je užasno praznike čekati sam, da je to nemoguće podneti, i da smo zbog toga gubitnici, dovode do zaključka da smo manje vredni i da smo u beznadežnoj situaciji.

Praznici naročito teško padaju onima koji ih sami slave

Kao naročit problem, je to što u vreme praznika ljudi često osećaju da obavezno moraju da budu dobro raspoloženi i veseli, i da sve mora da prođe savršeno, što stvara dodatni pritisak i povećava šanse da takva očekivanja ne budu ostvarena. Ona dodaje da bi se ljudi osećali znatno bolje kada bi naučili da tolerišu situacije koje im nisu po volji i koje im ne idu u korist.

Kako se izboriti sa prazničnom depresijom?

Fenomen “praznične depresije” je novijeg datuma, i prema nekim istraživanjima, 25 do 30 odsto ljudi se ne oseća srećno i zadovoljno u vreme novogodišnjih praznika.

Prazničnoj depresiji su skloniji ljudi koji su inače skloni depresivnom raspoloženju.

To su obično osetljivi ljudi, skloni pesimističnom načinu razmišljanja. Kod ovih ljudi praznik je okidač, aktivirajući događaj, koji podstiče niz negativnih razmišljanja koja dovode do osećanja tuge. Usled negativnih razmišljanja oni se povlače i osamljuju.

Kada praznici postaju okidač za pojavu depresije i neraspoloženja:

1. Osećanje usamljenosti

2. Prisećanje praznika u prošlosti tokom kojih se desilo nešto loše

3. Nostalgija ako osoba nije tamo gde bi želela da bude

4. Nemogućnost organizovanja praznika onako kako osobi odgovara

5. Provođenje praznika u okruženju u kojem osoba ne želi da se nalazi.

Poseban doživljaj usamljenosti i patnje postoji ne samo kada su u pitanu ovi, već i svi drugi praznici kada se porodica obično okuplja. Treba da prođe bar jedan godišnji ciklus da bismo, provevši te iste, nekada drugačije osmišljene praznike, naučili da provodimo ili bar lakše tolerišemo posle rastanka, gubitaka ili promena.

Mehanizmi borbe protiv depresije koje je moguće primeniti.

Pre svega, neophodno je napraviti dobru organizaciju vremena i raspoloživih finansija u toku praznika, kako ne bismo osećali pritisak zbog neispunjenja prevelikih očekivanja. Nakon toga, treba korisiti energiju na konstruktivan način.

Aktivirajte telo, obnovite stara prijateljstva, uživajte u stvarima koje vam pričinjavaju zadovoljstvo. Izbegavajte priče o teškim temama, okrenite se humoru i pozitivnim razmišljanjima. Fokusirajte se na sadašnjost i budućnost, ne preispitujte događaje iz prošlosti koje ne možete promeniti.

Ona dodaje da praznična depresija traje koliko i praznici, te da je uglavnom bezopasna. Međutim, ukoliko bezrazložna tuga potraje i nakon praznika, ukoliko se loše raspoloženje intenzivira i ometa u životu i radu, treba potražiti pomoć psihologa ili psihijatra.

Praznične depresije su česte kod ljudi koji žive u inostranstvu. Tokom godine život dobro funkcioniše, ali kada dođu praznici pokreću se osećanja nostalgije, tuge i želje da osoba bude tamo gde su njoj bliski ljudi, porodica i prijatelji.

Kada nije u mogućnosti da to ostvari, može reagovati tužno i depresivno.

Kako biste prebrodili prazničnu depresiju, potrebno je da svoja očekivanja tokom ovih dana svedete na realnu meru. Ne trudite se da promenite ono na šta ne možete da utičete.

Pokušajte sebi da napravite što bolju atmosferu za praznike. Stupite u kontakt sa prijateljima za koje znate da su blizu vas i sa kojima ste bliski i razgovarajte o tome da zajedno provedete novogodišnju noć.

U svakom slučaju vreme praznika odvojite da maksimalno udovoljite sebi i svojim potrebama, odmorite se od obaveza i od posla i uživajte u zimskim čarolijama dok traju.