Kardiolozi u Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" počeli su da operišu hipertrofičnu opstruktivnu kardiomiopatiju i minimalno invazivnom alkoholno - spetalnom ablacijom, posle koje se pacijenti daleko brže oporavljaju, a sve moguće komplikacije svedene su na minimum.

Interventni kardiolog "Dedinja" asistent Ivan Ilić, koji je nedavno kod dvoje pacijenata sa svojim timom izveo alkoholno - spetalnu ablaciju, kaže da je hipertrofična opstruktivna kardiomiopatija genetsko oboljenje od kojeg podjednako obolevaju i muškarci i žene, a koje se javlja kod jedne od 500, uglavnom mladih osoba.

- Ovaj vid hipertrofije miokarda, uzrokovan je mutacijama gena, čiji je loš ishod stvaranje zadebljanja na zidovima srčanih šupljina, a najčešće na mišiću leve komore, što kod pacijenata stvara brojne tegobe u vidu povremenih bolova u grudima, osećaja nedostatka vazduha prilikom fizičkog napora ili minimalnog zamaranja. Mnogo ozbiljnije tegobe se javljaju u vidu značajnih poremećaja ritma, pa sve do naprasne srčane smrti - kaže dr Ilić za medije.

Do sada je kod nas ovo genetsko oboljenje srca uglavnom tretirano klasičnom hirurgijom. Njena problematika leži u tome što je često praćena komplikacijama.

- Kod pacijenata koji imaju izražene simptome, uprkos primeni lekova, potrebno je smanjiti zadebljanje srčanog mišića, kako bi se otklonile srčane smetnje. To smanjivanje zadebljanja moguće je izvršiti kardiohirurški ili mini - invazivnom metodom, koja u budućnosti treba da odnese prevagu, na radost, pre svega, pacijenata, ali i medicinskog osoblja - kaže dr Ilić, uveren da je alkoholna septalna ablacija (ASA) odlična alternativa hirurgiji, pri čemu je bezbolna i radi se u lokalnoj anesteziji - dodaje kardiolog.

Kako objašnjava, suština alkoholne septalne ablacije je remodelovanje zadebljalog dela srčanog mišića, što podrazumeva promene kroz koje on prolazi, kada se krvni sud koji ga snabdeva krvlju zapuši.

Kateterski se namerno trajno začepi jedna od grana leve koronarne arterije, koja zadebljali deo mišića snabdeva krvlju i veštački izazove kontrolisani infarkt davanjem apsolutnog alkohola na mestima mišićnog zadebljanja. Iako procedura tehnički podseća na uobičajene intervencije na koronarnim arterijama, ciljevi su potpuno suprotni. Umesto da se "otvara", krvni sud se "zatvara".

Kompleksnost intervencije je u odabiru prave grane za ablaciju (spaljivanje) i u odgovarajućoj kontroli namerno izazvanog infarkta. Puni efekat intervencije se manifestuje posle šest meseci i to nakon uobičajenih promena na delu srčanog mišića koji je pretrpeo infarkt. Vremenom, taj deo mišića postaje tanji, a eleminisana je i prepreka na mestu izlaska krvi iz leve komore, što smanjuje srčane tegobe kod pacijenata. Rezultati procedure su, u najvećem broju slučajeva dobri, dok je kod malog broja pacijenata potrebno ponoviti intervenciju.