Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ovu 2020. godinu, već deceniju i po najavljuje kao godinu u kojoj će depresija u svetu postati drugi po redu uzrok za onesposobljavanje ljudi. Pojavom korona virusa nažalost otkonjene su sve dileme da li je procena SZO bila ispravna, danas je depresija jedan od najvećih zdravstvenih izazova u celom svetu. Lekari smatraju da će svaka četvrta osoba u nekom periodu svog života imati mentalni ili neurološki poremećaj.

Aktuelna pandemija donosi nam do sada nepoznat zahtev za prilagođavanjem i promenama u svim segmentima života. Izolacija, karantin, strah i neizvesnost, ograničavanja kretanja i druženja, predstaljaju udar na ljudsku prirodu. Ovakve promene imaju pshološki doživljaj velikog gubitka, te mogu biti okidači za depresivno reagovanje. Od depresije trenutno pati više od 264 miliona ljudi širom sveta. Istraživanja pokazuju da se tek polovina javi lekaru sa nekim od simptoma, a od tog broja tek polovina bude upućena psihijatru i dobije pravi tretman.

"Koliko god nam simptomi depresije deluju poznato, istraživanja pokazuju da se ovaj problem i dalje nedovoljno prepoznaje i leči. Možda zato što depresija ima mnogo lica i što dve različite osobe mogu da pate od depresije, a da imaju potpuno različitu kliničku sliku. U depresiji su uvek poremećene emocije, mišljenje, volja i nagoni. Loše raspoloženje, bezrazložna tuga, gubitak interesovanja i zadovoljstva u aktivnostima koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo, smanjena energija i osećaj zamora predstavljaju ključne simptome depresije. Za postavljanje dijagnoze depresije, simptomi treba da traju najmanje dve nedelje", kaže psihijatar, prof. dr Nevena Čalovski Hercog.

Od depresije žene dva puta češće oboljevaju od muškaraca. U riziku da razviju depresivne simptome su sve češće i mlađe osobe od 20 do 40 godina, a posebno su ugroženi ljudi nižeg socio-ekonomskog statusa.

"Jedan od osnovnih dijagnostičkih kriterijuma za otkrivanje depresije je kada neko bar dve nedelje oseća teškoće u obavljanju svakodnevnih zadataka, gubi sposobnost da se raduje, opada mu interesovanje za ljude, za aktivnosti koje je nekada voleo, ništa ne može da ga obraduje i oseća se veoma loše, ili je veoma razdražljiv. Simptomi blage depresije su nalik umoru koji nestane kada se naspavamo. Međutim, ako se radi o depresiji, san ne okrepljuje i odmor ne donosi olakšanje. Umor se nagomilava, osobe postaju razdražljive, napete, nervozne, neraspoložene bez posebnog razloga. Lako je prepoznati tešku depresiju, dok simptome blage depresije često ne umeju ni lekari da prepoznaju. Osobe sa blagom depresijom su obično neraspoložene ujutro i imaju teškoću da se suoče sa danom koji imaju ispred sebe. Oni obavljaju svoje zadatke, ispunjavaju planove, učestvuju čak i u porodičnim ulogama, brinu o deci, o partnerima, ali sve dok to čine nemaju osećaj zadovoljstva i osećaju se krivim što im je potreban veliki napor da to urade", napominje prof. dr Čalovska.

"Jedan od osnovnih dijagnostičkih kriterijuma za otkrivanje depresije je kada neko bar dve nedelje oseća teškoće u obavljanju svakodnevnih zadataka, gubi sposobnost da se raduje, opada mu interesovanje za ljude, za aktivnosti koje je nekada voleo, ništa ne može da ga obraduje i oseća se veoma loše, ili je veoma razdražljiv. Simptomi blage depresije su nalik umoru koji nestane kada se naspavamo. Međutim, ako se radi o depresiji, san ne okrepljuje i odmor ne donosi olakšanje. Umor se nagomilava, osobe postaju razdražljive, napete, nervozne, neraspoložene bez posebnog razloga. Lako je prepoznati tešku depresiju, dok simptome blage depresije često ne umeju ni lekari da prepoznaju. Osobe sa blagom depresijom su obično neraspoložene ujutro i imaju teškoću da se suoče sa danom koji imaju ispred sebe. Oni obavljaju svoje zadatke, ispunjavaju planove, učestvuju čak i u porodičnim ulogama, brinu o deci, o partnerima, ali sve dok to čine nemaju osećaj zadovoljstva i osećaju se krivim što im je potreban veliki napor da to urade", napominje prof. dr Čalovska.

Autor: Pink.rs