Saznajte koliki je preporučen dnevni unos šećera i da li ga je moguće izbeći u ishrani.
Koja je vaša dnevna doza šećera? Znate li koliko šećera u toku dana unesete? Da li vam je važan uopšte taj podatak? Poznato je sigurno svima da se šećer nalazi u velikom broju namirnica.
Prirodno se nalazi u hrani ili je u pojedinim namirnicama i napicima dodat. Šećer unosimo putem voća, voćnih sokova, meda, džemova, kečapa, industrijske hrane, slatkiša… Postavlja se pitanje…
DA LI JE MOGUĆE U POTPUNOSTI IZBEĆI ŠEĆER?
Šećeri su važan deo naše ihrane. Što znači da ne bismo trebali ni da ih izbegavamo u potpunosti. Oni služe kao direktan izvor energije za mozak i mišiće. Zbog toga šećer i te kako ima svoje mesto u zdravoj ishrani.
Međutim, vremenom kako raste ponuda hrane i pića, sve više njih je bogato šećerom. Zato je i potrošnja šećera u našoj ishrani porasla poslednjih decenija. Samim tim prelazi granice onoga šta se za mnoge od nas može smatrati zdravim.
Šećeri u bezalkoholnim pićima direktno su povezani sa prekomernom težinom i gojaznošću. Na žalost, u najvećem broju su pogođeni tinejdžeri, ali ni druge starosne grupe nisu pošteđene.
Zato je važno da ograničimo konzumaciju hrane i pića koji su bogati šećerom. Zbog toga je važan podatak koliko šećera dnevno unosite.
ŠTA KAŽU STRUČNJACI?
Svetska zdravstvena organizacija savetuje da „slobodni šećeri“ ne bi trebali da čine više od 10% našeg dnevnog unosa energije. „Slobodni“ šećeri su oni koji se dodaju hrani tokom pripreme, plus šećeri koji su prirodno prisutni u medu, sirupima, voćnim sokovima… Uključujući i saharozu, glukozu, laktozu, fruktozu, maltozu i galaktozu.
Za prosečnu aktivnu odraslu osobu kojoj je potrebno 2000 kilokalorija dnevno, 10% znači ne više od 200 kilokalorija iz slobodnih šećera. Što je otprilike: 8 kašičica meda ili 250ml soka od pomoranže ili 500ml bezalkoholnog pića ili 16 kašika kečapa.
Naravno, naša ishrana podrazumeva mogo različitih izvora šećera, a ne samo te gore navedene primere hrane i pića. Zbog toga je važno imati na umu odakle dolazi šećer u našoj ishrani.
Foto: Promo/Herbafast
PREPORUKE
Takođe, Svetska zdravstvena organizacija predlaže da se smanji unos „slobodnog“ šećera na 5%. Samo poređenja radi, jedno gotovo jelo iz supermarketa bi moglo da sadrži tu količinu šećera. Zato, budite pažljivi.
Možda za neke zvuči čudno da je šećr prisutan u slanim, gotovim jelima, ali razlog za to treba potražiti u tehnologiji i bezbednosti, jer šećer ima mnogo uloga. Može da služi kao zaslađivač ali i kao konzervans, pomaže zadržavanju vlage, a može da pruži i stabilnost tokom zamrzavanja i odmrzavanja proizvoda.
Važno je da napomenemo da kada mislimo na šećer, obično mislimo na saharozu. Ostale upotrebe izraza „šećer“ mogu se odnositi na sva jedinjena šećera:
• Monosaharide poput glukoze i fruktoze.
• Disaharoze poput laktoze i saharoze.
• Oligosaharide poput manoze ili inulina.
• Polisaharide koji su poznati kao skrobovi.
Šećeri se često kategorizuju kao „prirodni“, „ukupni“, „slobodni“, „dodati“, što nas može navesti da pomislimo da su neki zdraviji od drugih, što tehnički i nije tačno. Šećeri, bilo da se prirdno javljaju ili se dodaju hrani, hemijski su isti i imaju isti efekat u našem telu i na njega.
Međutim, hrana u kojoj se šećeri prirodno pojavljuju, kao šro su to žitarice, mahunarke, voće ili povrće, obično sadrže šećere ali i vlakna kao i druge hranjive sastojke. Kao takva, bolja je za naše zdravlje od hrane koja sadrži pretežno dodate šećere. Visok unos dodatih šećera predstavlja faktor rizika za mnoge bolesti koje se mogu sprečiti. Dok šećeri iz hrane bogate integralnim žitaricama, voćem i povrćem ne daju povoda za zabrinutost.
Foto: Promo/Herbafast
ZAMENE ŠEĆERA I ZASLAĐIVAČI
Kada pričamo o zaslađivačima, oni se mogu koristiti kao zamena za šećer, ali njihova svrha u ishrani mora biti jasna (npr. za mršavljenje, zamena šećera u čokoladi za dijabetičare) jer će to dati smernice i kakva vrsta zaslađivača se može koristiti. Trenutno i dalje ne postoji naučni konsenzus oko toga da li su zaslađivači bolji od šećera ili obrnuto.
Dakle, iz svega napisanog možemo zaključiti da šećer teško možemo da izbegnemo, i zapravo ne bismo trebali u potpunosti ni da ga eliminišemo iz ishrane. Ali, na šećer svakako treba dodatno da obratimo pažnju. Treba da vodimo računa odakle dolazi šećer koji unosimo u toku dana i o kojoj količini je reč.
Autor: Pink.rs
