U razvijenim zemljama jedna od pet odraslih osoba pati od sindroma nervoznog debelog creva. U Srbiji od tog poremećaja varenja pati od 20 do 30 odsto odraslih stanovnika u gradskim sredinama.

Stručnjaci već dugo tragaju za odgovorom na pitanje zašto neke osobe reaguju na stres i na svakodnevne probleme tako što osećaju tegobe u stomaku. Naučnici pokušavaju da otkriju tajnu takozvanog mozga u trbuhu. Za tajnu vezu stomaka i mozga znaju i laici. Kod nekih osoba bes, svađa, trema ili neizvesnost uzrokuju grčeve ili proliv. Nekom svađa izaziva bol u stomaku.

Šta znači sindrom nervoznog creva?

Sama bolest se definiše kao prisustvo hroničnog bola u donjem delu trbuha, osećaj nadimanja i nadutosti u crevima, pojačanog ispuštanja gasova. To u najvećoj meri remeti kvalitet života takvoj osobi. Poremete se i navike u pražnjenju debelog creva, što može da se manifestuje zatvorom, prolivom ili kombinacijom oba simptoma. Efikasnog leka za ovu grupu pacijenata nema.

Kako ublažiti tegobe?

Pacijenti izuzetno pate jer imaju loš kvalitet života, a najčešće ih okolina, porodica ili kolege na poslu ne razumeju. Za sindrom nervoznog creva ne postoji terapija koja bi pomogla brzo i efikasno, već je dug put do traženja leka za tegobe koje najčešće traju ceo život, s periodima poboljšanja i pogoršanja. S obzirom na to da se radi o hroničnoj bolesti, preparati koji se primenjuju u olakšavanju tegoba trebalo bi pre svega da budu prirodni i bezbedni, da se komforno doziraju i da se mogu primenjivati u dužem vremenskom periodu. To su, pored spazmolitika koji su važni za kratkotrajno smanjenje bola, uglavnom određeni probiotski preparati koji su klinički dokazani, efikasni i mogu se primenjivati doživotno, a najvažnije je da deluju na sam uzrok problema.

Autor: Pink.rs