Milioni ljudi nisu upoznati sa činjenicom da simptomi koje biste pripisali običnom gripu, zapravo mogu da budu znak ozbiljnog srčanog oboljenja.
Veliki broj ljudi može da bude u riziku od dobijanja ozbiljnog oboljenja srca- kardiomiopatije, jer zanemaruju i ne znaju ključni simptom.
Doktori upozoravaju da simptomi nalik gripu mogu da ukažu na problem sa srcem.
Kardiomiopatija je bolest miokarda nepoznatog porekla i može da ima simptome kao što su ostajanje bez daha, bol u grudima, vrtoglavica i drhtavica.
Doktori su pacijente sa simptomima gripa sada počeli da šalju i na kardiološki pregled kako bi se ustanovilo pravo poreklo bolesti.
Čak 95 odsto ljudi ne zna da simptomi slični gripu mogu da ukažu na kardiomiopatiju i miokarditis.
Kardiomiopatija je bolest srčanog mišića, dok je miokarditis upala srčanog mišića.
Čak 42 odsto pacijenata reklo je da su bili ubeđeni da boluju od virusa i da će simptomi nestati, a zapravo su imali pomenutu srčanu bolest.
Kardiomiopatija zahvata jednu od 300 osoba i najveći je uzrok srčanih udara sa fatalnim ishodom kod mladih ljudi.
Foto: Pixabay.com
Postoje tri vrste kardiomiopatije: dilatativna, hipertrofička i restriktivna.
Prvi znaci dilatativne kariomiopatije su najčešće znaci srčane insuficijencije: zastoj krvi u venama vrata, povećana jetra, otoci nogu- sve su to zanci takozvane ratrogradne insuficijencije. Takođe prisutni su i znaci anterogradne insuficijencije: osećaj hladnoće na ekstremitetima, periferna cijanoza, sinkopa- kratkotrajni gubitak svesti, vrtoglavica.
Često se sreću i poremećaji srčanog ritma - aritmije. Pacijent oseća preskakanje srca, lupanje srca, vrtoglavicu, gubitak svesti. Može nastati i iznenadna srčana smrt.
Gotovo uvek se javlja angina pektoris-bol u predelu srca u toku aktvinosti, naprezanja.
Hipertrofična kardiomiopatija je druga po učestalosti, posle dilatativne. Učestalost im je otprilike 1 na 500 odraslih osoba. Za bolest postoji genetička predispozicija (autozomno-dominantno nasleđivanje vidi gore u opštem delu).
Uglavnom pacijenti ne osećaju tegobe, tek se u kasnoj fazi mogu javiti tegobe. Najčešće se lako zamaraju, gube vazduh u toku aktivnosti-dispneja. Angina pektoris se sreće kod 75% pacijenata. Moguće su i sinkope, osećaj preskakanja srca...
Kod restriktivne kardiomiopatije su srčane komore krute, volumen im je smanjen i nedovoljno se opuštaju, tako da je punjenje srca krvlju otežano-poremećaj dijastolne funkcije. Simptomi su tromboembolija, angina pektoris- bol u grudima, dispneja (otežano disanje).
