Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u nedelju, 18. januara, obeležavaju Krstovdan, veliki praznik koji prethodi Bogojavljenju i Jovanjdanu.
Krstovdan je u crkvenom kalendaru upisan crvenim slovom, ali je poznat i kao prvi dan nakon Božića kada se strogo posti. Prema narodnom verovanju, na ovaj dan se "ukrštaju vetrovi", a priroda se priprema za sveto krštenje.
Simbolika praznika Zimski Krstovdan slavi se kao uspomena na prve hrišćane koji su primili veru, ali i na dva važna događaja vezana za Časni krst – njegov pronalazak na Golgoti i povratak u Jerusalim. Ovaj dan je uvod u praznik krštenja Isusa Hrista u reci Jordanu.
Narodni običaji i verovanja Srpski narod za Krstovdan vezuje brojne običaje koji se i danas poštuju u mnogim domaćinstvima:
Čišćenje kuće i veš: Veruje se da na Krstovdan treba oprati sav prljav veš i detaljno očistiti kuću kako bi dom bio spreman za Bogojavljenje.
Krstovdanska vodica: U hramovima se deli krstovdanska vodica koju vernici nose kući. Ona se čuva tokom cele godine i koristi kao simbol dobrog zdravlja i zaštite.
Prognoza vremena: Stariji kažu da „koji vetar duva na Krstovdan, taj će vetar najčešće duvati tokom cele godine“. Takođe, veruje se da će godina biti rodna ako je na ovaj dan oblačno.
Strogi post Bez obzira na to koji je dan u nedelji, na Krstovdan se uvek posti. Vernici se pridržavaju pravila posta, čisteći tako telo i duh pred veliki praznik Bogojavljenja, kada se tradicionalno pozdravlja sa: "Bog se javi!"
Autor: Dalibor Stankov
