Dragi je slušao je o likovima sanđama, vila, vampira i drugih ala iz ko zna kojeg sveta spopadale članove njegove bliže i dalje porodice, kao i njihove komšije, ali i slučajne prolaznike.

On se seća da je njegova majka Ružica Janićijević imala tri "premeždanija u svome veku", čak je doživela i kliničku smrt, ali je živela 94 godine. Majka je, dodaje on, imala običaj da kaže da ju je Bog zaboravio, a, eto, uzeo ju je pre dve godine.

Do same smrti, Dragoljubova majka se jasno sećala 5. juna 2000. godine. Bila je krsna slava, pa je ustala prilično rano.

U neko vreme primetila je crvenkastu tačkicu na obrazu, "kao kad se ubodeš šivaćom iglom". Obraz joj je oticao je sve više. Ukućani su joj govorili da ode lekaru.

- Pristala je da je odvedemo lekaru tek predveče, jer je bila prilično podnadula i modra. "Kod ove žene je kritično stanje", rekla nam je doktorka sa Internog odeljenja ćuprijske bolnice. Bio sam prilično uplašen, ali majka za njene reči nije "davala ni pet para". Rekla mi je kako zna da neće umreti - seća se Dragi.

Lekari su je odmah priključili na infuziju. Međutim, uveče je kod nje došla rođaka, pa ju je baka Ružica zamolila da joj to isključi i da malo prošetaju. Čim je izašla iz sobe osetila je malaksalost i sručila se. Kad se osvestila, lekari su rekli da je doživela kliničku smrt.

- Drugo "premeždanije" majka je imala u dvorištu. Ponela je zob za svinje, ali je, bez ikakvog razloga, ođednom ispustila lonac i bukvalno preletela do obora. Kao da ju je neko bacio. Ne znamo koliko je tu ležala dok se nije osvestila. Treći put umalo nije stradala dok je terala krave na ispašu. Jednom rukom držala je štrangle, a drugom štap. "Odnekud je naišla mušica i krave su počele da se okreću oko mene. Bila sam gotova da me prekinu". Srećom, pukao je konopac i ostala je živa - priča Dragi.

Dragi kaže da je otac otišao je u Kragujevac da kupi slavsku sveću i tamjan. U povratku je omrkao. Dok je išao putem, pored njega se utulumbio neki čovek koji je ličio na njegovog oca. "Što si ti, Vladimire, bio danas u Kragujevcu, kad sam i ja tamo išao?". Đavo mu je onda rekao da je to i hteo, da progovori kako bi mogao da ga "osvoji". Tako ga je terao i terao, penjao uz vodu i niz nju, rugao mu se, bacao mu bisage...

- Milašin je nekako smogao snage da čvrsto drži sveću i tamjan koje je strpao ispod košulje. Đavo ga je ostavio kad su zapevali prvi petlovi. "Zahvali Bogu što si imao to u nedrima, inače bi bio raskinut načisto. "Ajde što si me video u reci, ali što si pričao radnicima da si me video" - seća se Dragi događaja svog dede.

Deda je jednom je pošao u Ratković. Nosio je sekiru na ramenu i bičkiju u rukama. Najednom je začuo kako pljušti voda u reci. Samo bije sa obale na obalu! Milašinu se šajkača podigla sa glave.

- Deda mi je pričao da je njegova majka stavljala trnje na prozore da ne bi ulazili vampiri. Iz bunjišta su, tvrdio je, upadali u kuću i šetali po njoj. Trnje je bila dobra odbrana, jer kad se ubodu, oni se "razljigošu" kao pihtije i nestanu.

On i baba Vidosava spavali su u kačari među bačvama, jer je kuća imala samo jednu sobu, a bilo je puno čeljadi. Jedne noći, baba je čula kako nešto ide po gredama, a prašina i komadi cigala padaju po njima i po krevetu. Baba je neprestano zapitkivala dedu da li ga je strah, a on joj je odgovarao samo da ćuti.

Kad je buka konačno prestala, videli su kako na vrata od kačare izlazi belo pseto. Baba Vidosava od tada u kačaru nije smela da uđe ni preko dana, a kamoli da spava u njoj - priča Dragi.

Dragi se seća i priče dedine i babine komšinice Milke koju su "terale" vile. Kad se s posla iz Kragujevca vraćala u Teverič, morala je da prođe pored groblja. Na kraju druma videla je dve devojke i nazvala im "dobro veče". Samo što je to izustila, one su je uhvatile, pa su je penjale po drveću i terale preko vira. Jedino je nisu davile. Ostavile su je čim su se začuli prvi petlovi. Kad se "osvestila", bila je na vrhu drveta, a pletenice su joj bile zapetljane u grani.

- Majka mi je pričala i kako se baka Vidosava prepala dok je kopala na susedovoj njivi. Devojka iz komšijske kuće otišla je u šumu da bi na izvoru zahvatila vodu. Tamo su bile dve devojke koje su je uhvatile i igrale s njom. Jadnica nije dugo poživela.

- Babu je posle bilo strah da ide po vodu. Pričala je i da se jednom u sumrak sa svojom majkom iz njive vraćala u selo. Kad se okrenula, videla je kako za njima idu dve Ciganke, kojima su se iz gunja videle gole grudi. "Nano, eno ih dve Ciganke idu za nama", rekla je majci. Koliko se ona okrenula, Ciganke su nestale. Ne da se svakome ni da ih vidi - veruje Dragi.

Sagovornik kaže da su mu stariji pričali i da ne treba da se razgovara sa onima što se "vide", jer tada ne može ni da ih "osvoji". Komšija Milivoje je tako omrkao u Jagodini dok je kravljom zapregom vozio šljive u grad. Kad je ušao u Dragocvet, pored njega se pojavio neki čovek koji je hodao uporedo. Milivoje je samo mirno sedeo u kanatama i ćutao. Ni na krave nije smeo da vikne, već ih je samo šibao da idu brže. Kad su naišli na groblje, čovek je skočio preko druma i nestao ka spomenicima. A čim je počeo da laje, kuka i dreči, Milivoje je sav pretrnuo.

Dragi smatra da je ranije bilo mnogo šuma, a malo naroda koji je bio glup i neprosvećen, ali je uveren da "sanđama" danas nema. Međutim, kad god bi čuo neku priču o njima, nije mu bilo svejedno.

- Komšija Arsenije Ilić, čija je kuća iznad naše, pričao je kako su se krave ukopale na krivini u blizini kuće. Otišao je po fenjer i uže i čim je osvetlio volove i povukao ih konopcem, đavoli su se po"vatali za taj konopac i volovi su izleteli do kuće. Neka prirodna sila možda ipak postoji - zaključuje Dragi.