"Ja iz kuće nisam izlazila jer nisam imala šta da obučem kada sam ovde došla. Ponela sam bila samo crninu onako na brzinu kada su me izbacivali iz kuće. Bilo je proleće i leto. A kada je došla zima ja sam već bila u mogućnosti da malo izađem. Međutim nisam imala šta da obučem ni da obujem, sve su mi zaplenili. Sve su mi zaplenili čak i telefonski imenik. Ja sam ovde došla da nisam imala ni broj telefona da se nekome javim. To je bila jedna kompletna izolacija. Bila sam okružena sa nekih 15 policajaca i sve što je dolazilo do vrata oni su to budno motrili, ko je taj i vrlo retko propuštali nekoga. Neke stvari su mi vratili posle dve-tri godine, međutim sve vrednije stvari koje sam imala sve su još uvek zaplenjene", rekla je Jovanka Broz.

Ne znam kada će me i da li će me izbaciti odavde, kaže Jovanka Broz i otkriva šta su joj rekli prijatelji i rođaci.

"Kažu mi tako prijatelji i rođaci – što sebi nešto nisi obezbedila. Evo iskreno da vam kažem ja nikada nisam poželela da radim za sebe. E sad i da sam je napravila ovde na Dedinju neki kokošinjac oni bi rekli da je to vila i uzeli bi mi je. Ništa ja o tome nisam razmišljala. Mislila sam da će ovo društvo valjda ceniti nekakve moje zasluge ako ih je bilo. Koliko sam mogla i znala i umela ja sam se trudila da za ovu zemlju i za ovaj narod nešto doprinesem. Međutin to se nije vrednovalo i evo ti sad. To je to. Možda kad bi se sredila ova nezgodna celokupna situacija možda bi se neko angažovao da i meni nešto pomogne. Ali ja u to sada sumnjam jer ovde se ništa promenilo nije za svih ovih punih 15 godina od kada ja ovde sedim. Ništa, ni za jednu crtu", ispričala je ona u intervjuu koji je uradila sa njom Mira Adanja Polak tokom devedesetih godina.

Jovanka Broz je tada rekla da bi želela da se njen status reši, da se reši njena penzija i stambeno pitanje.

"Želela bih da ovaj ostatak života što mi preostaje da ga sasvim mirno i dostojanstveno proživim. I ne vidim razloga da mi to ne omoguće", rekla je tada ona.

Ona je ispričala i jednu krajnje neprijatnu situaciju koja se dogodila kada je otišla da poseti Titov grob.

"Jednom sam otišla da obiđem Titov grob. Došla sam, a tamo je već bila neka delegacija. Ja sam se maltene mimoišla sa tom delegacijom i zaustavila se pred kućom da idem u pravcu Titovog groba. Iz kuće čujem Luku Perišića, on je valjda bio postavljen za nekog domaćina kuće, kako više – zatvarajte, ona dolazi. I žaluzine i ono sve se predamnom zatvara ko da sam ja neki razbojnik koji će sada da ide i da pljačka tamo", ispričala je ona.

U tom intervjuu je rekla i to da u nabavku ide sama u obližnje prodavnice a da je ljudi na ulici prepoznaju i da uvek žele da se sa njom pozdrave i porazgovaraju. O tome kako je saznala da Tito ide u bolnicu u Ljubljanu ona je rekla:

"Ja nisam bila tamo kada se odlučivalo i kada se to događalo. Znam samo to da mi je došao Lazo Koliševski i da je rekao da će Tito ići na operaciju noge. I to mi je saopštio a u ono vreme ja nisam ni odgovorila. U to vreme sam bila u Beogradu u kući u Užičkoj ulici. Viđala sam se sa Titom sve dok nisu odlučili potpuno da me odvoje od njega."

Kada je Tito umro, ona je to saznala od tadašnjeg sekretara Komiteta, doduše na vrlo čudan način.

"Sekretar komiteta mi je saopštio da je Tito umro. Bila sam u Užičkoj ulici u svom salonu. Najavio se preko dežurnog oficira. Nije mi rekao – Tito je umro – ili nešto tako. Rekao mi je samo -  Ono je gotovo", ispričala je ona.

Jovanka Broz je ispričala i jednu potpuno nepoznatu stvar u vezi Saneta Dolanca.

"Stane Dolanc je, još u vreme kad nije bio na čelu partije, držao govor u Mariboru i govorio kako svako treba da služi vojsku u svojoj republici i da komanda treba da bude na tim jezicima koji su u toj republici. Oni su to dostavili Titu i on mi pre jednog ručka koji smo imali zakazani kaže – Evo tamo neki Dolanc hoće ne samo da razbije vojsku već hoće da razbije i zemlju.

Tito nije tada ni poznavao Dolanca, nije znao ko je on. U nekom trenutku mi smo otišli u lov neki kod Maribora. Tu nam je priređen bio i doček i onda su nam predstavili ljude u tom dočeku. Oni Tita upoznaju sa svima između ostalog i sa tim Dolancem. A ja sam bila zapamtila to ime od one depeše koja je stigla. Ja sam upozorila Tita da je to taj.

- Koji?, pitao me je Tito.

- Taj što sedi preko puta.

- Ma nije valjda.

Od tada Tito nikada nije želeo da ga sretne niti da ga čuje. Pitala sam se kako je onda taj Dolanc došao na čelo partije. Tito je smatrao da taj čovek nikako ne bi trebalo da dođe na neko rukovodeće mesto. Međutim on je došao i onda je započela ova naša nesreća", ispričala je Jovanka Broz.

Istakla je i to da smatra da bi njena svedočenja, da su data u pravi čas, mogla da kompletno obrnu sve ono što se dešavalo.