1685 - Rođen je italijanski kompozitor Đuzepe Domeniko Skarlati, virtuoz na čembalu. Komponovao je više od 550 kompozicija za čembalo, čuvenih sonata u jednom stavu, takozvanog Skarlatijevog sonatnog oblika, upotrebljavajući novu tehniku s briljantnim rezultatima. Razvio je bogatu čembalističku tehniku i uticao na klavirske kompozitore, posebno u Španiji i Engleskoj.

1759 - Rođen je francuski revolucionar Žorž Žak Danton, vođa radikalne grupe montanjara u Francuskoj revoluciji, koji je 14. jula 1789. predvodio pobunjenike u napadu na parisku tamnicu Bastilju. Kao sve vođe revolucije bio je principijelan protivnik monarhije, ali se protivio revolucionarnom teroru, zbog čega se sukobio s vođom jakobinaca Maksimilijanom Robespjerom. Zalagao se za sporazum s krupnom buržoazijom i za mir sa Engleskom. Bio je ministar pravde i organizator otpora protiv strane intervencije, a u kritičnim situcijama je lično predvodio borbu zbog čega je bio popularan. U jeku jakobinskog terora Robespjer ga je 1794. optužio za pokušaj obnavljanja monarhije i poslao na giljotinu.

1826 - Rođen je mađarski političar Lajoš Močari, osnivač i predsednik opozicione Nezavisne stranke Mađarske, dugogodišnji poslanik i borac za ravnopravnost svih narodnosti Ugarske. Bio je poslanički kandidat srpskih radikala, trijumfalno dočekivan u Novom Sadu i drugde u Vojvodini.

1842 - Rođen je ruski slikar Vasilij Vasiljevič Vereščagin, koji je majstorstvo najviše iskazao inspirišući se ratnim motivima. Slikarstvo je učio na Akademiji u Petrogradu, a usavršavao u Parizu. Posebno su zapažene njegove monumentalne kompozicije iz Rusko-turskog rata 1877-1878, skice iz vojničkog života i realistične studije tipova i pejzaža.

1863 - U Ženevi je počela četvorodnevna međunarodna konferencija 14 zemalja na kojoj je osnovan Crveni krst i objavljeni principi koji su 1864. poslužili kao osnova za usvajanje Ženevske konvencije o zaštiti žrtava rata.

1893 - Rođen je srpski pisac Miloš Crnjanski, izuzetan stilista, jedna od najbitnijih pojava srpske književnosti uopšte. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Školovao se i u Beču i Parizu. Osim književnog rada bavio se profesurom, žurnalistikom, a od 1928. zaposlen je u Pres birou vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (docnije Jugoslavije). Većinom se nalazio pri diplomatskim predstavništvima na strani. Drugi svetski rat ga je zatekao u Rimu, odakle se preko Lisabona zaputio u London. Iz emigracije se vratio u otadžbinu 1965. U romanu "Seobe", čiji je prvi deo napisao 1929. a drugi 1962. opisivao je tragično rasejanje Srba na širokim prostorima Srednje Evrope i Južne Rusije. Delo je nastalo na realnim istorijskim osnovama. Njegova poetska ostvarenja smatraju se neprevaziđenim. Ostala dela: romani "Dnevnik o Čarnojeviću", "Kap španske krvi", "Kod Hiperborejca", "Roman o Londonu", pesme "Lirika Itake", "Lament nad Beogradom", novela "Priča o muškom", drame "Maska", "Konak", "Nikola Tesla", putopisi "Ljubav u Toskani", "Knjiga o Nemačkoj", "Naša nebesa", "Naše plaže na Jadranu", "Boka Kotorska". Po povratku u Beograd objavio je "Embahade".

1896 - U Adis Abebi je potpisan mirovni sporazum Italije i Etiopije. Italija je tada pokušala da osvoji Etiopiju ali je strahovito poražena u bici kod Adue. Mirovni sporazum potpisan iste godine u Adis Abebi označio je priznanje suverenosti drevnog etiopskog carstva od strane Italije.

1905 - Tokom neuspele revolucije u Rusiji, radnici su u Petrogradu osnovali prvi Sovjet.

1905 - Švedski kralj Oskar II priznao je i formalno suverenost Norveške, odnosno odrekao se prava na presto te zemlje, na osnovu dogovora u Karlštadu. Do tada Norveška se nalazila u personalnoj uniji sa Švedskom. Na presto Norveške stupio je pod imenom Hakon VII, princ Karl iz danske kraljevske porodice. Do Napoleonovih ratova Norveška se nalazila pod Danskom, a od 1815. pod Švedskom.

1916 - Rođen je francuski državnik Fransoa Miteran, koji je kao prvi socijalista u maju 1981. izabran za predsednika Francuske, ostavši na tom položaju 14 godina. Rođen je u izrazito konzervativnoj duboko religioznoj porodici. Od mladalačkog desničarskog stava vremenom je postao neprikosnoveni čelnik francuskih socijalista. Tokom Drugog svetskog rata izvesno vreme nalazio se u aparatu vlade maršala Petena, a potom je postao jedan od predvodnika francuskog Pokreta otpora. U svetu politike upadljivo se izdvajao i činjenicom da je bio retko učen i istančan intelektualac. Bio je ministar u nizu vlada, a od 1971. predvodio je Socijalističku partiju Francuske, da bi počev od 1981. tokom dva mandata bio predsednik Francuske.

1917 - Brazil je objavio rat Nemačkoj u Prvom svetskom ratu.

1919 - Rođen je iranski šah (car) Mohamed Reza Pahlavi, monarh Irana od 1941. do 1979. kada je zbačen u pobuni islamista pod vođstvom ajatolaha Ruholaha Homeinija. Vladao je autokratski, što je 1953. izazvalo ustavnu krizu. Tada je emigrirao, ne pristajući na politiku predsednika vlade i vođe Nacionalnog fronta Mohameda Mosadeka, ali je posle samo desetak dana povratio vlast zahvaljujući intervenciji vojske organizovanoj uz snažnu podršku SAD. Posle njegovog zbacivanja januara 1979. monarhija je ukinuta i u Iranu je uvedena neka vrsta islamske teokratije.

1921 - Na smrt vešanjem je osuđen član komunističke terorističke organizacije "Crvena pravda" Alija Alijagić, koji je 21. jula 1921. ubio ministra unutrašnjih poslova Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca Milorada Draškovića. Povod za atentat bio je Zakon o zaštiti države uperen protiv komunista, poznat kao "Obznana", donet krajem 1920. kojim je komunistička delatnost zabranjena kao teroristička i antidržavna.

1928 - Rođen je Slobodan Marković Libero, literata, novinar, slikar. Rođen u Skoplju, rano detinjstvo proveo je u Peći da bi potom živeo u Beogradu. Objavio je čak šezdesetak knjiga, i to poezije, eseja, dramskih tekstova, putopisa, reportaža, scenarija. Pisao je čak, vrlo duhovito, i o kulinarstvu. Kao prevodilac najviše je radio na prepevima ruskih poeta, posebno Jesenjina. Svoje novinarske i literarne radova sam je ilustrovao, izuzetno vešto, radeći kao žurnalista duže od četiri decenije, najduže u listu Borba.

1955 - Skupština Austrije je, dan posle odlaska poslednjih savezničkih okupacionih vojnika, proglasila Deklaraciju o stalnoj neutralnosti te zemlje.

1961 - Švedska kraljevska akademija donela je odluku da srpskom piscu Ivi Andriću dodeli Nobelovu nagradu za književnost, za delo "Na Drini ćuprija", kao i za sveukupan njegov književni rad. U najužem izboru su se tada, pored Andrića, nalazili i engleski pisci Lorens Darel i Grem Grin, Amerikanac Džon Štajnbek i Italijan Alberto Moravija. Nagrada mu je dodeljena u Stokholmu 10. decembra 1961. na prigodnoj svečanosti, u dvorani Koncertne palate Švedske kraljevske akademije.

1961 - Umro je Milan Stojadinović, srpski političar, ekonomski stručnjak, univerzitetski profesor. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu a doktorirao iz oblasti finansija 1911. Nakon specijalizacija u Nemackoj, Engleskoj i Francuskoj, izvesno vreme nalazio se na obuci u francuskom Ministarstvu finansija. Službenik Ministarstva finansija Kraljevine Srbije postaje 1914. a načelnik Glavnog državnog računovodstva 1918. Privatni nameštenik Engleske trgovačke banke u Beogradu je od 1918. Ministar finansija bio je od 1922. do 1926, s prekidom, i 1934. i 1935. Predsednik Vlade i ministar inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije je od juna 1935. do februara 1939. Bio je član Radikalne stranke i njenog Glavnog odbora. Osnivac je Jugoslovenske radikalne zajednice i njen predsednik. Biran je za poslanika 1923, 1925, 1927, 1935. Bio je član Senata. Na insistiranje Britanije smenjen s mesta predsednika vlade i stavljen u konfinaciju a ubrzo je prognan. Drugi svetski rat proveo je u britanskom zatočeništvu na ostrvu Mauricijus u Indijskom okeanu. Bio je akcionar, predsednik, i član upravnih odbora: Radio-Beograda, Srpskog brodarskog društva, Standard Elektrika, Izdavačkog koncerna "Vreme", predsednik "Rotari" kluba. U Buenos Ajresu, gde je živeo od Drugog svetskog rata do smrti 1961. izdavao je list za finansijska pitanja "El Ekonomist" i bio je savetnik argentinskih vlasti. Aktivno se bavio publicistikom, autor je autobiografske knjige: "Ni rat, ni pakt".

1972 - Umro je rusko američki konstruktor aviona i helikoptera Igor Ivanovič Sikorski, jedan od najznačajnijih pionira avijacije, koji je helikopter konstruisao još 1908. a 1913. prvi je izgradio avion s više motora. Njegove velike letelice su ga proslavile u Prvom svetskom ratu, posebno avion "Ilja Muromec" s četiri motora po 55 konjskih snaga. Posle emigriranja u SAD nastavio je da konstruiše višemotorne avione za interkontinentalne letove, a izradi helikoptera se vratio 1939. usavršavajući ih tokom Drugog svetskog rata i kasnije.

1976 - Generalna skupština UN je jednoglasno osudila aparthejd i pozvala vlade zemalja članica da zabrane sve kontakte s Transkejom (bantustan-rezervat, koji je tada formalno proglašen za nezavisnu državu).

1979 - Predsednika Južne Koreje Park Čung Hija je ubio šef njegove bezbednosti Kim Je Kju.

1994 - Izrael i Jordan su potpisali sporazum, kojim je posle 40 godina formalno okončano ratno stanje između dve susedne zemlje.

1995 - Na Malti je ubijen vođa palestinske terorističke islamske organizacije "Islamski džihad" Fati Škaki, koji je planirao mnoštvo napada u kojima su ubijene desetine Izraelaca.

1998 - Predsednici Perua i Ekvadora potpisali su formalnu deklaraciju kojom je rešen pogranični spor dveju južnoameričkih zemalja, nastao još početkom 19. veka, zbog kojeg su više puta ratovale.

2000 - Savezna Republika Jugoslavija postala je punopravni član Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope.

2002 - Pripadnici ruskih specijalnih snaga upali su u moskovsko pozorište "Dubrovka" i likvidirali svih 50 čečenskih terrorista koji su punih 60 časova držali oko 800 gledalaca kao taoce uz pretnju da će podići u vazduh i sebe i sve prisutne ukoliko ruske vlasti ne obustave vojne operacije u Čečeniji i ne povuku se iz te autonomne ruske republike. Prilikom upada u pozorište ruskih snaga bezbednosti poginulo je 128 talaca i 50 terorista.

2004 - Izraelski Kneset (skupština) odobrio je plan predsednika vlade Arijela Šarona o povlačenju izraelskih naseljenika iz pojasa Gaze i delova Zapadne obale, okupiranih 1967.

2007 - Okružni sud u Beogradu rehabilitovao je Slobodana Jovanovića, stručnjaka za ustavno pravo, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, predsednika Srpske kraljevske akademije i predsednika vlade Kraljevine Jugoslavije, jednog od najvećih i najplodnijih srpskih istoriografa i pravnih stručnjaka.

2013 - Nacionalna aviokompanija Er Srbija započela je rad prvim letom aviona Erbas A 319 sa beogradskog aerodroma "Nikola Tesla" za Abu Dabi.