Zorica Marković se žalila Mariji Kulić na buku koju Bilal Brajlović i Maja Marinković prave svako jutro.

Je l' si bila kad je tu bio onaj haos danas? - pitala je Marija.

Jesam. To traje od osam sati jutros, da ne veruješ. Legli smo šest, hvatam san, ali ne mogu jer se njih svoje (Maja i Bilal) ili je*u ili pričaju i ja se zabijem na onu stranu, pobegnem skroz do zida i nabijem glavu u korpu jer mi je neprijatno, ali šta da radiš. Negde oko osam je bilo malo bučnije, svi kod frizera, vršljaju. Spava Boki, spava mala Aleksandra i Ivan i ja ustanem i skuvam kafu jer od njih dvje ne mogu da spavam. Trebala sam da popijem onaj moj lek pre kog morma da stavim bilo šta u usta, a ja kao za kuac nemam ništa. Dam ja ovima viršle, supu, nudle, tostiće i keks. Svaki dan meni neko priđe, uzme nešto, ne znam ko i ćutim - rekla je Zorica.

Što mene nisi budila - rekla je Marija.

Rano je Maki, pola devet. Kod Bokija mogu šta god i kad god da uzmem jer smo mnogo dugo pirjatelji. Sa Majom sam isto, žao mi je deteta čak sam ih ja i pomirila, tri sata sa dečkom pričam jer mu znam sve, familiju, istinu. Rekla sam mu da se uključi - rekla je Zorica.

Šunjala sma se tu kod njihovog kreveta samo da uzmem parčence tosta, ali Bilal nije učvrstio san i rekao mi je da ima samo plazma. Ja sam to shvatila kao da treba da uzmem. - rekla je Zorica.

Detaljnije u nastavku teksta.

Autor: M. M.