Anabela Atijas i Zorica Marković započele su razgovor o zdravstvenim problemima, ali su imale i druge teme. Tako je Zorica počela da priča o svojim roditeljima.

Moja mama pokojna nas petoro je rodila. Imala je život, kada bi neko preneo to na platno ili na film, dobila bi Oskara. Ali zaista. Ona je kukala na kostobolju na minus 10 zimi - počela je Zorica Marković.

Moj tata je radio u to vreme, za pare je dovozio ljudima materijal kad je trebalo da prave kuću. U Valjevu je počeo da pravi kuću, imao je mali deo za konje, vrata i kao garsonjericu. Astma, pluća, srce, u odnosu na mamu, on je bio truo čovek, pušio... Kao kretao se, ali ništa to nije. A moja mama znaš koliko je pešačila. Ona je živela kako doktori preporučuju. Ceo dan na nogama, čist vazduh, nikad u životu nije zapalila cigaru. Posle ručka je samo čašu vina ili koka kole kad se pojavila kasnije. Kada se Ilija rodio, ja ih oboje dovedem kod nas. Tati se astma pogoršala, a ona kao ide nešto unazad. Centar za ravnotežu. I doktor mi kaže da je to Alchajmer. Mozak joj je radio dok nije voda na pluća ušla. Tata, on je živeo još deset godina - otkrila je Zorica.

Detaljnije o ovome pogledajte u snimku u nastavku.

Autor: J.V.