Ministar energetike Srbije Aleksandar Antić izjavio je danas da države u regionu treba mnogo više da sarađuju u oblasti energetike i da bi mogle da formiraju zajedničko tržište električne energije.
- Svaka od naših berzi električne energije previše je plitka da bi bila održiva, ali na nivou regiona bila bi daleko stabilnija. Mi želimo na tome da radimo i otvoreni smo za saradnju - rekao je Antić na Samitu 100 biznis lidera u jugoistočnoj Evropi u Beogradu.
On je rekao da saradnja u energetici mora da bude mnogo jača na nivou reigona, jer energetika ne poznaje granice.
- Energetska bezbednost nije nacionalno već regionalno pitanje, bilo koji problem u nekoj zemlji se odmah odražava na susedne zemlje - kazao je Antić.
On je ukazao da je potrebna veća saradnja po pitanju ulaganja u energetsku infrastrukturu i spajanja tržišta u regionu, kao što su interkonekcije. Podsetio je da Srbija realizuje projekat elektroenergetski transbalkanski koridor koji obuhvata države u regionu: "Verujem da su ovakvi formati, kao što je Samit 100, dobri za našu saradnju u regionu koju treba da jačamo u svim segmentima. Moramo da tražimo zajedničke odgovore i strategiju za zajedničke interese".
Naglasio je da snažnija saradnja na nivou država i biznis asocijacija mogu doprineti podizanju standarda života građana.
Antić je istakao da je Transportna zajednica u jugoistočnoj Evrop dobar primer saradnje u regionu, usmeren na poboljšanje procedura na granicama i smanjivanje gužvi.
Stvaranje zajedničkog proizvoda i jačanje infrastrukture
Region treba da radi na izgradnji infrastrukture i stvaranju zajedničkog proizvoda, rečeno je večeras na Samitu 100 biznis lidera Jugoistočne Evrope "Dogovor za novo doba".
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić rekao je da treba da se definišu zajednički interesi i radi na njihovoj realizaciji kako bi se standard građana poboljšao, dok je ministar spoljne trgovine BiH Mirko Šarović ukazao da je, pored zajedničkog proizvoda, neophodna i reforma CEFTA sporazuma. Prema Antićevim rečima, Srbija je spremna da radi na razvoju infrastrukturnih projekata i kao primer naveo pripremu izgradnje autoputa Beograd-Sarajevo i Niš-Priština. Šarović ističe da je zagovornik reforme CEFTA.
- Treba nam CEFTA plus. Neću da kazem da CEFTA stagnira, ali ne napreduje onako kako bi po meni trebala. Granice su velike barijere i smeta mi što nemamo zajednički proizvod. Projekti su uglavnom incirani iz EU i Brisela. Na tome treba da se radi - rekao je Šarović.
Potpredsednik crnogorskog parlamenta Branimir Gvozdenović, govoreći o tome kako se glas sa Samita 100 ne čuje dovoljno u svetu politike, kazao je da treba da se naprave jasni zaključci koji treba da budu predstavljeni na pravi način.
- U Beogradu su ambasade svih naših država, zašto ih ne biste pozvali i preneli šta je sve ovde urađeno i da ih zamolite da širom otvore vrata kako bi se čuo glas biznisa - predložio je on.
Gvozdenović je saglasan sa srpskim ministrom energetike da svaka država treba da ima svoju politiku po pitanju energetike, ali da je potrebna politika povezivanja. Kao primer naveo je interkonekciju Crne Gore sa Italijom, projekat vrednosti od milijardu evra.
- Taj projekat je dobar, ne samo za Crn Goru, nego je regionalnog kapaciteta - istakao je Gvozdenović.
- Moja sugestija je da ljudi iz biznisa moraju jasnije da iskazuju svoje stavove i da traže od politike da urade određene stvari. Biznis treba da vrišti ako se na graničnom prelazu čeka šest sati. Suludo su onda potrošene milijarde evra za autoputeve - kaže on.
Smatra da su jako visoki porezi na ovom prostoru i male plate, jedan od razloga odliva kadrova iz zemalja Jugoistočne Evrope i predlaže da se pokrene inicijativa za smanjivanje poreza.
- Prirodno je da ljudi odlaze ako imaju bolja rešenja. Hajde da pričamo kako da ih zaustavimo - rekao je Gvozdenović.
Zamenik premijera Makedonije Kočo Anđušev ocenio je da je region više vezan za Brisel nego što su države međusobno i poručio da treba da se jača saradnja, jer sada ima više mogućnosti nego u vreme socijalizma.
Ivan Mišetić iz Atlantik grupe ocenio je da postoje ozbiljna ograničenja rasta na ovom prostoru i da zato oni kao kompanija traže izlaz van ovog prostora.
- Da li mi zaista živimo u prostoru koji teži integracijama, ako nam vozovi zbog barijera na granicama tako dugu putuju. Umesto da razgovaramo o onome što nas spaja, mi govorimo o onome što nas razdvoja - primetio je Mišetić.
Skup biznis lidera Samit 100 će sutra biti nastavljen u Beogradu.