Takvi planovi bi, kako ocenjuju analitičari, mogli dovesti Italiju u koliziju sa propisima EU, koja želi da ta zemlja smanji visok nivo javnog duga, prenosi agencija AP. Glavni indeks Milanske berze FTSE MIB je pao za 4,3 odsto, nemački DAKS za 1,0 odsto, francuski KAK za 1,0 odsto, a britanski FTSE 100 za 0,4 odsto.

Među evropskim bankama, akcije Kredi Svisa su pale za 2,3 odsto na 15,03 dolara, Barkliza za 2,4 odsto na 9,06 dolara, a HSBC-a za 1,7 odsto na 44,12 dolara.

Američke banke su takođe pretrpele gubitke, pri čemu su deonice Sitigrupe pale za 1,6 odsto na 71,75 dolara, a "Goldman Saksa" za 0,9 odsto na 225,75 dolara. Prinosi na italijanske državne obveznice drastično su porasli, što je pokazatelj manjeg poverenja investitora u finansijsku moć italijanske vlade. Kamata na 10-godišnje hartije od vrednosti porasla je na 3,22 odsto sa 2,89 procenata.

U SAD, indeksi su takođe u padu, pri čemu je širi S&P 500 pao za 0,1 odsto na 2.910 poena, industrijski Dau DŽons se zadržao na nepromenjenih 26.441 pona, a tehnološki Nasdak je pao za 0,1 odsto na 8.032 poena.

Akcije "Tesle" su pale za 12,2 odsto na 269,86 poena, nakon što je što je Američka komisija za hartije od vrednosti (SEC) optužila generalnog direktora "Tesle" Ilona Maska za prevaru zbog, kako se navodi u sudskoj dokumentaciji, "lažnih informacija i dovođenja u zabludu", zatraživši njegovu smenu sa čela kompanije. Dolar je skocio na 113,42 jena sa jučerašnjih 113,42 jena, a evro je pao na 1,1585 dolara sa 1,1658 dolara. U Aziji, japanski indeks Nikei je porastao za 1,4 odsto, dok je glavni južnokorejski indeks pao za 0,5 odsto, navodi agencija AP.