Ministar finansija Siniša Mali ali je na uvodnom sastanku za izradu Programa ekonomskih reformi 2019-2021, kojem je prisustvovao i šef Delegacije EU Sem Fabrici, rekao da ERP predstavlja najvažniji strateški dokument Vlade Srbije u ekonomskom dijalogu sa Evropskom komisijom i državama članicama EU, sa ciljem usklađivanja ekonomskih politika unutar Srbije, regiona i sa državama članicama EU.

Kako je objasnio, ceo proces izrade ERP-a biće usklađen sa izradom fiskalne strategije i budžeta Srbije za 2019. godinu imajući u vidu da je poseban deo Programa posvećen finansiranju strukturnih reformi, koje su predstavljene u ovom dokumentu.

- Veoma je važno da u uslovima fiskalne konsolidacije pažljivo izaberemo prioritetne strukturne reforme i obezbedimo dovoljno sredstava za njihovo finansiranje iz svih raspoloživih izvora - rekao je ministar, koji je i nacionalni kordinator za taj Program.

Mali je podsetio da je Vlada Srbije dogovorila sa MMF-om novi makroekonomski program i program strukturnih reformi, koji je podržan Instrumentom politike kordinacije za period od avgusta 2018. do januara 2021 godine, a koji je u potpunosti usklađen sa ERP-om i predstavlja njegovu važnu podlogu.

On je naveo da je cilj oba programa jačanje osnova za zdrav ekonomski rast kroz rešavanje ključnih ekonomskih izazova i politike koja će obezbediti makroekonomsku stabilnost, kroz fiskalnu održivost, veću otpornost finansijskog sektora i unapređenje konkurentnosti privrede.

Mali je rekao da je nakon ostvarenog rasta BDP-a u prvoj polovini godine od 4,9 odsto, očekivani rast BDP u celoj 2018. revidiran sa 3,5 odsto na 4,2 odsto, da je stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu ove godine iznosila 11,9 odsto, odnosno da je više nego dvostruko manja nego 2012. godine, kada je bila iznad 25 odsto.

- U prvoj polovini 2018. godine, ukupan priliv stranih direktnih investicija iznosio je 1,4 milijarde evra, što je za 15,6 odsto više nego u prvoj polovini prošle godine - rekao je ministar i podsetio da su u prvih sedam meseci ove godine zabeleženi i dobri fiskalni rezultati.

Kako je naveo, u periodu januar–jul ostvaren je suficit republičkog budžeta u iznosu od 49,1 milijardu dinara, dok je na nivou opšte države u prvih sedam meseci ostvaren fiskalni suficit u iznosu od 50,6 milijardi dinara.

Mali je, međutim, dodao i da su "falji napori u implementaciji strukturnih i institucionalnih reformi neophodni da bi Srbija nastavila očuvanje fiskalne stabilnosti".

On je podsetio da učešće u evropskom semestru "lajt“ predstavlja deo napora Republike Srbije na putu ka punopravnom članstvu u EU i uključenju u proces evropskog semestra koordinacije ekonomskih politika u EU, o čemu će se sa Evropskom komisijom razgovarati u okviru pregovaračkog poglavlja 17, koje se odnosi na ekonomsku i monetarnu politiku.

- Zbog toga je veoma važno da dalje razvijamo nacionalne kapacitete u ovoj oblasti. Imajući u vidu da je Pregovaračka pozicija za poglavlje 17 dostavljena Evropskoj komisiji u martu 2018. godine, nadamo se skorijem otvaranju pregovora u ovoj oblasti - rekao je Mali.