Nova američka studija pokazala je da deca koja u dobi od 12 godina poseduju pametni telefon imaju veći rizik od depresije, pretilosti i nedostatka sna u poređenju sa vršnjacima koji ga nemaju.
Zabrinjavajući nalazi
Istraživanje sprovedeno na 10.588 mladih u okviru studije o razvoju mozga adolescenata otkrilo je da deca koja u dobi od 12 godina imaju pametni telefon češće prijavljuju probleme sa mentalnim zdravljem i spavanjem.
Skoro 6,5% dece sa telefonom imalo je dijagnozu depresije, u poređenju sa 4,5% onih bez telefona.
Oko 18% korisnika pametnih telefona bilo je pretilo, dok je taj procenat kod dece bez telefona iznosio 12%.
Čak 47% dvanaestogodišnjaka sa telefonom prijavilo je nedovoljno sna (manje od devet sati noću), dok je kod njihovih vršnjaka bez telefona taj procenat bio 31%.
Stručnjaci upozoravaju
Dječji i adolescentni psihijatar Ran Barzilay iz Dečje bolnice u Filadelfiji naglasio je da pametne telefone treba posmatrati kao značajan faktor u zdravlju tinejdžera.
„Naši nalazi sugerišu da bismo pametne telefone trebali smatrati važnim faktorom u zdravlju mladih, pažljivo pristupajući odluci o davanju telefona detetu i uzimajući u obzir potencijalne uticaje na njihov život i zdravlje.“
Prednosti i nedostaci
Istraživači priznaju da telefoni mogu imati i pozitivne strane – jačanje društvenih veza, podršku učenju i pristup informacijama.
„Za mnoge tinejdžere, pametni telefoni mogu igrati konstruktivnu ulogu jačanjem društvenih veza, podržavanjem učenja i pružanjem pristupa resursima koji podstiču lični rast. Isto tako, neke porodice mogu smatrati pametni telefon nužnošću za sigurnost ili komunikaciju.“ – dodao je Barzilay.
Ograničenja studije
Važno je napomenuti da je depresija merena kao bilo koji period depresije tokom života deteta, pa se u nekim slučajevima mogla pojaviti i pre nego što su deca dobila telefon. Takođe, kao opservacijska studija, istraživanje ne može da dokaže uzročno-posledičnu vezu.
Ipak, snaga povezanosti i promene zabeležene između 12. i 13. godine ukazuju na potrebu za daljim istraživanjem. Nalazi se podudaraju sa onim što već znamo o uticaju pametnih telefona na odrasle: uređaji mogu povećati stres, pojačati osećaj rastresenosti i iscrpljenosti, pa čak i preoblikovati način na koji mozak funkcioniše.
Šta dalje?
U budućim studijama istraživači planiraju da prouče kako vreme provedeno pred ekranom i različite vrste aplikacija utiču na ove ishode, kao i koje bi se mere mogle preduzeti.
„Ključno je da mladi ljudi imaju vremena daleko od svojih telefona kako bi se bavili fizičkom aktivnošću, što može zaštititi od pretilosti i poboljšati mentalno zdravlje.“ – zaključuje Barzilay.
Studija je objavljena u časopisu Pediatrics.
Autor: Dalibor Stankov
