Antić je, otvarajući konferenciju "Investicije i novi kapaciteti - garant energetske bezbednosti", rekao da će do 2025. biti uloženo više milijardi evra u nove projekte, kao i da će u tom periodu akcenat biti stavljen na obnovljive izvore energije.

- Puno radimo, imamo snažan investicioni ciklus i duboko verujem da doživljava dodatni zamajac, koji će kapitalno uticati na našu energetsku bezbednost - rekao je Antić.

Istakao da je da se sve čini da Srbija u budućnosti ostane energetski bezbedna zemlja.

Jedan od najvažnijih projekata je započeta izgradnja novog bloka u Kostolcu B3 snage 350 megavata, koji će biti gotov i na mreži 2020. godine, što je prvo veliko energetsko postrojenje koje se gradi u Srbiji posle tri decenije.

- Do kraja ove godine imaćemo na mreži oko 250 megavata struje iz snage vetra. Reč je o tri velika vetroparka Alibunar 42 megavata, Kovačica 105 megavata i Čibuk oko 100 megavata. To je veoma značajno za budućnost i popravljanje naše energetske strukture - kazao je Antić.

Antić je naglasio da ćemo do 2020. imati na mreži ukupno 500 megavata iz obonovljivih izvora energije.

- Energetska bezbednost jedno od ključnih pitanja naše države, kao i pitanje broj jedan u svim zemljama, pitanje koje dominira u svim političkim i geopolitičkim razmatranjima, kao i u EU. Srbija, takođe, stavlja u prvi plan pitanje energetske bezbednosti - naglasio je ministar.

Antić je naglasio da nijedna država ne može da se bude suverena ni da se razvija ako nije energetski bezbedna i ako ne može da obezbedi energente za privredu i stanovništvo.

- Svaki investitor prvo pita da li ima dovoljno struje i gasa i zato moramo da imamo pojačanu investicionu aktivnost u enegetskom sektoru kako bi obezbedili dovoljne kolicicne energenata - naveo je Antić.

Antić je naglasio da se ozbiljno razvija i nekoliko projekat u hidro sektoru, kao što su moravske hidroeletkrane kroz pet kaskadnih hidroelektrana po 30 dmegavata, zatim na Drini i Ibru, gde postoji potencijal za više stotina megavata struje.

- Srbija treba da razmatra i potrebu izgradnje još jedne velike reverzibilne hidroelektrane za koju duboko verujem da ima u budućnosti zbog obnovljivih izvora i proizvodnje u vršnim satima.

Kada je reč o termosektoru, Antić je istakao da treba da nahranimo naš termosektor i podsetio da se širi kop Drmno za dodatnih tri miliona tona uglja godišnje, kao i otvaranje novih kopova na Kolubari - otvoreno polje G, a predstoji novi kop Radljevo.

Ministar je kazao da se revitalizuju i modernizuju postojeći kapaciteti odnosno blokovi u termoelektranama, zatim hidroeletrana Đerdap i Zvornik i da se realizuju i mnogo drugi projekti.

Antić je rekao da je jedan od prioriteta da se što više uključe domaće firme u te projekte, kako bi se tehnološki unapredile i istakao da će ministarstvo insistirati da ugovori za velike poslove predviđaju veće učešće naših preduzeća.

Direktor Sektora za ključne investicione projekte u EPS - u Vladimir Marković je naglasio da srpska privreda ima potrebne kapacitete, iskustvo i resurse da odgovori zahtevima stranim kompanija.

Kazao je da se, na primer, u okviru projekta izgradnje novog bloka u Kostolcu, koji se realizuje sa Kinezima, vrši transfer kineskih tehnologija na domaće propise i standarde.

- Nemamo direktan uticaj na izbor domaćih kompanija kao podizvođača, ali podržavamo da se što više uključe i ukazujemo da srpske kompanije imaju adekvatno iskustvo i kapacitete da odgovore svim zahtevima i nadamo se da će domaće firme organizovanijim pristupom prema kineskoj fimi, koja je glavni izvođač radova, dobiti deo posla.

Kada je u pitanju projekat sa Japancima u TENT-u A u Obrenovac za odsumporavanje, Marković je rekao da je to dobar primer pošto su skoro 60 odsto od ukupne vrednosti dobile srpske kompanije i oko 95,5 miliona je tzv. srpski deo.

Govoreći o EPS-u kazao je da kapaciteti za proizvodnju struje kojima upravlja EPS su ukupne snage 7.355 megavata, sa godišnjom proizvodnjom od 34.003 gigavat časa električne energije, što čini EPS najpouzdanijim osloncem energetskog sistema Srbije.

Od toga, snaga termoelektrana iznosi 4.054 megavata, dok je snaga "zelene" energije EPS-ovih hidroelektrana 2.965 megavata, što je oko 30 odsto EPS-ove ukupne proizvodnje.

Uz snagu termoelektrana-toplana koje dodaju 336 megavata na ovaj konto, EPS obezbeđuje stabilno i sigurno snabdevanje električnom energijom 3,5 miliona kupaca.

O hidro sektoru, Marković je rekao da je očekivano povećanje proizvodnje struje u hidroelektrani Zvornik nakon revitalizacije na godišnjem nivou do 15 odsto.

Revitalizacija će doprineti manjim troškovima održavanja i produžiće radni vek ove hidroelektrane za još 40 godina.

- Radovima na Đerdapu 1, Zvorniku i Bajinoj Bašti, kapacitete smo povećali za 140 megavata - rekao je on.

Kaže i da su termokapaciteti EPS-a najveća snaga budući da 70 odsto energije dobijamo iz uglja.

-Termoelektrane su veliki deo naše istorije, kao što vidite, starost kapaciteta meri se decenijama i zato se sprovode i u planu su velika, kapitalna ulaganja koja treba da obezbede najefikasniju i ekološki prihvatljivu eksploataciju uglja. Samo u projekte zaštite životne sredine termokapaciteta EPS će uložiti više od 600 miliona evra do 2025. godine - kazao je Marković.

Detaljnije o investicijama je govorio rukovodilac portfolija ključnih investicionih projekata EPS-a Dragoslav Cicović.