ISTORIJSKI GOVOR PREDSEDNIKA VUČIĆA NA GENERALNOJ SKUPŠTINI UN: Srbija je nezavisna i samostalna! OVAKO SE BRANE NACIONALNI INTERESI!

Obraćanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića:

"Ekscelencije, dame i gospodo, velika mi je čast što mogu da se obratim jubilarnoj sednici povodom 80. godišnjice Ujedinjenih nacija u ime Republike Srbije, člana osnivača Ujedinjenih nacija i zemlja koja poštuje slobodu i ponosna je na svoju istoriju.

Ove godine obeležavamo osam decenija postojanja svetske organizacije. U tom periodu Ujedinjene nacije su bile okvir za dijalog, saradnju i solidarnost među narodima, bez čega ne bi bilo moguće reagovati na izazove današnjeg vremena. Jedino s zajedničkim naporom možemo napraviti budućnost koja će biti dostojanstvena i bezbedna.

Time dolazim, dame i gospodo, na pet osnovnih načela koja vode Srbiju i njenu spojenu političku viziju i predstavljaju stubove u svojim međunarodnim akcijama. Broj jedan, Ujedinjene nacije nisu nikakav relikt prošlosti, već kompas budućnosti. Već 80 godina, odnosno posle 80 godina, ovo je vreme kako za razmišljanje, tako i za iskrenost. Ovo ne sme biti scena gde se giganti bore, dok se male zemlje čuvaju od toga. To mora da bude okrug isto, gde svi imaju glas.

Zemlje poput nas, iz globalnog juga, često su tretirane kao figure na šahovskoj tabli i vreme je da pokažemo da možemo da budemo inovatori i garanti saradnje. Možda nemamo najglasniji glas, ali često imamo najjasniju viziju, jer vidimo i istok i zapad istovremeno. Naš angažman sa svim partnerima ne znači slepo pristajanje, to znači poštovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i uverenje da je dijalog jači od podela. Srbija je pouzdan i predvidiv partner, ali reciprocitet je bitan. Mi ćemo braniti svoju autonomiju, baš kao što branimo i saradnju. Povelja Ujedinjenih nacija nije napisana da služi jednom trenutku u istoriji, već da izdrži zub vremena".

"Svet je pred velikim geopolitičkim podelama i poveljom nacija jedini okvir koji može da nas drži zajedno. Srbija nije tampon zona, već most, a mostovi ne dele, već povezuju. Samo i tim, kao što, kao predsednik Srbije, prvi put bih želeo da ponudim Beograd, glavni grad Srbije, kao mesto dijaloga za sve sukobe širom sveta. Ja verujem da ćemo ponuditi najbolje moguće gostoprinstvo i apsolutnu bezbednost za učesnike.

Svet je pred najsmrtonosnijim talasom nasilja od Drugog svetskog rata. Najveći broj sukoba je izbio u poslednjih sedam decenija. Širenje dezinformacija, posebno putem digitalnih platformi, izazvalo je nepoverenje između zemalja, uticalo na izbore, trgovinske pregovore i na osećaj javnosti. Srbija veruje u pragmatičnu kooperaciju, pronalazak zajedničkog terena, iako ima neslaganja.

Ljudi širom sveta su nezadovoljni kako državama, tako i privredom, žele bolju budućnost za sebe i svoju porodicu. Najbolji način za to je saradnjom među nacijama. Živimo u vremenima najtežih sukoba i najdubljih podela među zemljama, kontinentima i regionima od osnivanja UN. Posebno zabrinjavajuće je to što, zbog različitih faktora, imamo najdublje i najteže podele unutar svakog društva, gde najčešće izuzetno nasilne i brutalne posledice nastupaju zbog nerazumevanja, zbog nekomunikacije u odnosu na ono što je nekada smatrano elementarnim, dosta jednostavnim ponašanjem kako u odnosima između naroda, tako i u odnosima među državama. Svet je podeljen, verovali ili ne".

"Najveći deo društva oseća potrebu da oda poštu preminulima, čak i ukoliko se, ako nisu smatrali tu osobu vrednom toga. Danas imamo nezabeležene pojave. Nekakvo bolesno radovanje zbog zločina protiv jednog nedužnog čoveka. Primer Čarlija Kirka potvrđuje to. On je brutalno ubijen samo zato što se njegove ideje nisu dopadale njegovom ubici. Ubili su ga oni isti koji su pripremali politički i medijski teren za njegovo ubistvo.

Nemojte da vas iznenađuje to što govorim o tome, više o nekakvim svetskim sukobima, jer upravo takav događaj uništava svetsku političku zajednicu mnogo gore nego sukobi sa jasnim i vidljivim akterima. U doba socijalnih mreža, slobode, došli smo do tačke najvećih nesloboda i nedvosmislenog gušenja slobode drugih. Kako je moguće da, recimo, televizija ABC ima veću gledanost nego, na primer, pokušaji ubistva predsednika Trumpa? Ko su ti vladari i senke koji utiču na ključne političke pokrete i koji žele da vladaju svetom i svakom zemljom?

Naravno, bez saglasnosti naroda i legitimiteta. Njih je, navodno, odabrao Bog, kao što kažu elita i drugi ljudi koji su, pretpostavljam, nesposobni da izaberu svoj put. To su izuzetno opasne stvari koje će dovesti do daljeg rastakanja našeg društva, naših zemalja, ali ukupne svetske politike.

Ovde se najviše pričalo o Palestini i Izraelu. Jedni i drugi su naši prijatelji i nije mi lako zbog nekakvih lajkova ili društvenih mreža, ne želim da se opredeljujem i da govorimo o dobrim i lošim momcima, jer je to dnevna politika.

Ali da se podsetimo samog početka dela mog govora. Velike propalestinske demonstracije održane su u Italiji za vikend. Ljudi su vikali "Gaza, Gaza", ali u Milanu neki od njih nisu ni razmišljali o Gazi. Jedina stvar koju su želeli je da spaljuju i da ruše ono što su Italijani sami gradili vekovima, zato što je popularno biti protiv vlasti i učestvovati u nekakvom nasilju. I kada je inače mirna italijanska premijerka te huligane nazvala silama džemija i bitangama, svi se pitamo kakva će biti sledeća faza i šta nas čeka u budućnosti.

Proteklih meseci u Srbiji su napadi, protesti, napadi na ustavni poredak. Uprkos nasilju demonstranata, pokušali smo da nekako prihvatimo odgovornost i krivicu mene lično i nas koji vodimo državu. Ja sam želeo da slušam i da shvatim poruku ljudi na ulicama i zbog toga, kao i ovde, verujem da dijalog između zemalja i naroda nema alternativu.

Ja nudim dijalog i bezuslovne razgovore na svaku moguću temu koja je važna za naše društvo, onima koji misle drugačije i siguran sam da u narednom periodu prebrodićemo sve teškoće iz proteklih meseci. Napredak što se tiče globalnih izazova je nejednak, finansijska situacija je sve lošija, manje države nemaju baš pristup mehanizmima i podršci koji su dostupni velikim zemljama.

Klimatske promene nisu samo statistike za Balkan i Srbiju, to je realnost, imamo suše, poplave, energetsku nesigurnost. Održavanje ekonomskog rasta je izuzetno bitno, a ne fakultativno. Za nas partnerstva definišu ne hijerarhija nego obaveze. Mi smo mesto gde istok i zapad sarađuju po konkretnim projektima, kao što su čista energija i infrastruktura, digitalna transformacija. U vreme kada Ujedinjene nacije pokušavaju da šire poverenje na globalnom nivou, ti rezultati jačaju poverenje partnerstva kako u našoj zemlji, tako i u inostranstvu.

Uvažene kolege, pored mnogih drugih država članica, posebno onih koje ne pripadaju među velike sile, Srbija želi da ukaže na važnost i na poštovanje fundamentalnih principa i pravila poveljnih nacija. Možda treba svejedno ponoviti ono na što smo se obavezali pre osam decenija, principi i pravila važe za sve države, male i velike, za sve političke sile. Sa osećajem dubokog ponosa, moja zemlja nastavlja da se obavezuje na stalnu implementaciju međunarodnih normi, bez obzira na činjenicu da se prema njoj ne postupa pravično. Više puta Srbija se obavezala da će poštovati suverenitet i teritorijalni integritet svih država članica.

Posledice tih akcija, oni koji se smatraju nedodirljivim u to vreme, danas se osećaju isto tako. I ako mi poštujemo globalne sile, imali smo, mi i dalje poštujemo principe međunarodnog prava, uvereni smo da se moraju poštovati u svakoj situaciji bez izuzetka i selektivnosti.

To može i naša upornost u definisanju međunarodnog prava. Srbija će nastaviti da se zalaže za te principe, jer je poštovanje tih prava jedini garant mira i stabilnosti. Ovom prilikom je najbolje da se ponovi da moja zemlja nikada neće zaboraviti svoju istoriju, svoj narod, svoje svetinje. Kosovo i Metohija su neodvojivi deo Srbije, glavni stup njenog identiteta, kulture i duhovne baštine. Za nas, Srbe, ne radi se samo o parčetu zemlje, to je kolevka naše duhovnosti i postojanja više vekova unazad. Mi se brinemo ne iz moralnih istorijskih razloga, već i ljudskih. Moram da savetujem, da vam govorim o dramatičnim okolnostima u kojima žive Srbi na Kosovu svakoga dana. Njima uskraćuju osnovna ljudska prava na život, slobodu kretanja, na obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, pristup zaposlenju i imovini.

Žive u izolaciji, osnovna hrana i lekovi, vladaju nesuglasice, deca rastu u neizvesnosti i strahu, njihova situacija nije samo lokalna, već dodiruje savest čitave međunarodne zajednice i predstavlja test spremnosti da pomaže bespomoćnima.

Ukoliko se prihvati nasilje koje Srbi trpe, onda to nije dobro. Srbi doživljaju fizičke napade, zastrašivanje, nezakonite hapšenja, konfiskaciju imovine, jezička prava, prava na školovanje i na kulturno izražavanje su ograničena. Srbi su često diskriminisani, što im čini život težim, jer im uskraćuju osnovne usluge, oporezuju ih preko svake mere. Cilj je da se stvori pritisak, strah i samim tim da se promeni demografska slika i da se Srbi primoraju da pobegnu sa Kosovske Metohije. Samim tim, Srbija poziva međunarodnu zajednicu da preduzme konkretne mere da zaustavi nasilje kako bi se obezbedila bezbednost i prava svih naroda na Kosovskoj Metohiji. Nije dovoljna empatija, trebaju nam mehanizmi zaštite.

Bez obzira na stalna i otvorena kršenja rezolucije 1244, Srbija i dalje veruje u dijalog pod pokroviteljstvom Evropske unije. To nema alternative i to je jedini način da se dobije pravedno rešenje u skladu s međunarodnim pravom i poštovanjem međusobnih obaveza.

Baš kao u prošlosti, moja zemlja nastaviće da se bori za mir, strpljivo, metodično i u dobroj veri. Broj tri. Balkan ne sme biti igralište za ambicije drugih, već za deljenje odgovornosti. Trideset godina posle rata stabilnost je postala najveća vrednost. Narodi Balkana zaslužuju pravo da oblikuju svoju budućnost bez međunarodnog mešanja, poštovanjem i saradnjom uvažene kolege, saradnja, dijalog, međusobno poverenje su glavne poluge međunarodnih odnosa i u regionu.

Smatramo da bi naš region trebalo da gleda u budućnost, da nastavimo da radimo u korist svih građana i ekonomskih veza. Da parafraziram Indiru Gandi, ona je rekla ne možete se rukovati stisnutom pesnicom, Srbija daje svoju ruku u raširenu i posvećena je stabilnosti i bezbednosti svim onima koji imaju viziju zajedničke evropske budućnosti.

Stabilnost našeg regiona je izuzetno bitna za nas, kao garant Dejtonskog sporazuma koji smo potpisali, uvek ćemo raditi u pravcu njegove pune implementacije, poštovanje prava sva tri konstitutivna naroda u BiH — Srba, Bošnjaka i Hrvata. Jednostrani akti i zloupotreba ovlašćenja suprotni su Dejtonskom sporazumu i ne dovode do mira, već do tenzija. Jedino uz dogovor naroda BiH i entiteta može se garantovati stabilnost i funkcionalnost te zemlje. Bez dijaloga i jednostranih inicijativa na koje nisu pristali svi zainteresovani, posebno inicijativa koje koriste međunarodne organizacije, korak su nazad u pravcu novih podela. Srbija će koristiti sva diplomatska sredstva da spreči te aktivnosti, jer one podrivaju regionalni dijalog, proces pomirenja i razumevanja. Nećemo klevetati i promovišaćemo regionalnu stabilnost kako bismo dali doprinos globalnoj bezbednosti.

Nakon predsednika Vučića, govoriće i predsednik Kipra Nikos Hristodulidis, predsednik Finske Aleksander Stub, predsednik Hrvatske Zoran Milanović, predsednik Sirijske Arapske Republike Ahmed al Šara i predsednik Sijera Leone Džulijus Mada Bio.

Svaki lider ima do 15 minuta za govor, a većina to koristi kao način da iznese svoje agende, žalbe i pozive na akciju celom svetu. Ovaj godišnji događaj, koji se održava tokom šest dana, prilika je za svetske lidere da se okupe i razgovaraju o aktuelnim globalnim pitanjima.

Posle obraćanja na Generalnoj skupštini, predsednik Vučić imaće brojne bilateralne sastanake, između ostalog sastaće se sa predsednikom Finske Aleksanderom Stubom, predsednikom Gruzije Mihailom Kavelašvilijem i sa generalnim sekretarom Saveta Evrope Alanom Berseom.

Ovogodišnje, 80 po redu jesenje zasedanje Generalne skupštine okupilo je najveći broj učesnika do sada, budući da učestvuje više od 140 zvaničnika.

Autor: D.B.