Ona je obrazlažući Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti u Skupštini Srbije rekla da oko 30.000 ljudi koji rade u snagama bezbednosti nemaju rešeno stambeno pitanje, a da se njih 18.905 u anketi izjasnilo da su zainteresovani za stanove.

- S druge strane, na taj način utičemo na rast BDP - rekla je Mihajlović.

Predlogom zakona je propisano da prodajna cena ovih stanova neće biti veća od 500 evra po kvadratu, kao i način na koji će stanovi biti prodavani.

Kako je rekla, za gradnju prvih 1.578 stanova u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kraljevu, Vranju i Kragujevcu biće izdvojeno 64 miliona evra.

Mihajlović je dodala i da je u završnoj fazi izgradnja oglednog stana, koji se gradi po svim ekološkim i drugim standardima. Kako je rekla, sve će biti rađeno od domaćeg materijala, a usvojena je i lista domaćih proizvođača koji će moći da učestvuju u projektima.

Ona je rekla da Predlog zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti kao najznačajniju novinu predviđa da ubuduće građani i privreda neće morati da obilaze nekoliko šaltera i institucija da bi upisali imovinu u katastar, već će sve to raditi na jednom mestu - kod notara.

Notari će, kako se navodi, imati izvode iz katastra nepokretnosti, oni će zaključivati ugovore, umesto građana će prosleđivati katastru imovinu na upis, kao i opštinskoj administraciji i Poreskoj upravi.

Mihajlović je rekla i da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima predviđa da maksimalna brzina na autoputevima u Srbiji bude povećana sa 120 na 130 kilometara na sat, koliko je u velikom broju zemalja EU i u regionu.

Zakonom se uvode nove i strože kazne za prekršioce ovog zakona, kao što je obavezna novčana kazna za nasilničku vožnju.

Kako je rečeno, Predlogom zakona o putevima uređuje se svojina nad javnim putevima i njihova evidencija u javnim knjigama, što je važno za nesmetano izvođenje radova na održavanju i rehabilitaciji. Biće precizirano ko je tačno nadležan za održavanje kojih puteva u Srbiji, Vojvodini i nekategorisanih puteva.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju predviđa usklađivanje sa Zakonom o inspekcijskom nadžoru, što će doprineti efikasnijoj borbi protiv sive ekonomije i zaštititi prevoznike koji zakonito posluju, posebno mala i srednja preduzeća koja su danas u "sivoj zoni", a koja su procenjena na 100 miliona evra, vrate u legalne tokove i time uveća prihod budžeta.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju preciznije reguliše izdavanja sertifikata o profesionalnoj osposobljenosti, kao i uslova za izmenu redova vožnji. Predviđa i veće kazne za prekršioce i jasna ovlašćenja inspekcija u cilju kontrole inostranih prevoznika.

Kao važnu novinu, Predlog zakona o železnici uvodi odredbu po kojoj će ubuduće oštećenje i krađa železničke infrastrukture koja predstavlja rizik po bezbednost saobraćaja biti sankcionisane kao krivično delo.

Predlog zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju ima za cilj dodatno povećanje bezbednosti železničkog saobraćaja, smanjenja broja nezgoda i veću konkurentnost. Redovna provera stručne osposobljenosti železničkih radnika sprovodiće se na dve godine umesto na četiri kao do sada i preciznije se uređuje ko može da osposobljava železničke radnike.

Predlog zakona o interoperabilnosti železničkog Sistema omogućava da se vozovi iz Srbije i kroz Srbiju nesmetano kreću po celoj Evropi, bez zadržavanja na granicama zbog zamene lokomotiva i voznog osoblja.

Očekuje se da smanjenju sive ekonomije doprinese i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, koji propisuje ;rok od šest godina da sve nelegalne šljunkare (njih 150) budu premeštene na zvanična lučka područja na Savi, Dunavu i Tisi. Očekivani efekti ovog zakona su da prihodi po osnovu lučkih taksi i lučkih naknada za pretovar šljunka i peska iznose oko 2,2 miliona evra godišnje.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti uvodi obaveza da osnivači, vlasnici i oni koji vode poslove zakupa i prometa nekretnina nisu osuđivani, između ostalog i za mito, prevaru i krivična dela terorizma i organizovanog kriminala, pranje novca i finansiranje terorizma i terorističkih akata.

Uvodi se centralna evidencija stvarnih vlasnika pravnih lica u Srbiji, što je predviđeno Predlogom zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. Kao "stvarni vlasnik" biće registovana sva fizička lica koja na bilo koji način imaju 25 odsto ili više vlasništva u nekoj firmi, koja istinski imaju preovlađujući uticaj na vođenje poslova ili koja obezbeđuju novac za poslovanje firmi.

Predlog zakona o dopunama Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma u zakon se uvode sakncije za širenje oružja za masovno uništenje. Sankcije po ovom zakonu neće se odnositi samo na pojedince, već i na članove porodica lica koja se bave finansiranjem terorizma i širenjem oružja za masovno uništenje.

Među ovim zakonima su i potvrde međunarodnih konvencija i sporazumi sa Moldavijom, BiH, Marokom i Tunisom o međunarodnom saobraćaju.